Istorija Novog Pazara :

Početkom VII veka Sloveni su naselili Balkansko poluostrvo. Jedna od najgušće naseljenih teritorija bila je dolina Raške. Lociran na ravničarskom prostoru usred Novopazarskog polja, Novi Pazar je prvobitno bio zamišljen kao baza za dalje prodore Turaka na sever. Između 1459 i 1461 udareni su temelje gradu na ušću Jošanice i Raške i dali mu ime Yeni Bazar, odnosno Novi Pazar. Njegov osnivač bio je turski vojskovođa, Isa-beg Isaković. Preko njega su prolazili važni putevi koji su povezivali Dubrovnik, Bosnu i južno primorje sa Solunom i Carigradom. Od samog nastanka grad je imao fizionomiju orijentalnog naselja, a zbog svoje veličine i značaja nazvan je šeherom, što je bio epitet koji je nosilo malo gradova na Balkanu. U sredini se nalazila čaršija sa dućanima zanatlija i trgovaca. Po Evliji Čelebiji bilo ih je 1100. Oko čaršije bile su mnogobrojne mahale u kojima se stanovalo, a u svakoj mahali postojala je i džamija. Najveći broj mahala u gradu dobio je po graditeljima i obnoviteljima džamija. Tako se pominju: Mujezin hodžina mahala, Iskender Čelebijina mahala i druge.

Po Novom Pazaru ovaj kraj je nazvan Novopazarski Sandžak, administrativno-teritorijalna jedinica, koja je do 1877. godine pripadala bosanskom pašaluku, i od Berlinskog kongresa ( 1878 ) igra važnu ulogu u politickoj istoriji Balkana. Novi Pazar je stradao u velikoj meri tokom ratnih neprilikama 1737 i 1809 godine. I pored svega, ovaj grad je imao značajnu političku i ekonomsku ulogu sve do poslednjih decenija XIX veka, kada su izgrađeni novi moravsko-vardarski putevi, zbog čega su prestali da funkcionišu stari drumovi koji su povezivali Jadran sa Istokom, putevi koji su za Novi Pazar značili život. Malo ima gradova na Balkanu kod kojih je bilo izraženo tako naglo zamiranje, kao što je to bio Novi Pazar.

U Drugom svjetskom ratu okupiran je 16. aprila 1941. godine od strane njemackih fasistickih snaga. U toku rata dozivio je jos jedno razaranje od bombardovanja. Snage narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije usle su u Novi Pazar 28. novembra 1944. godine. U poslednjoj izgradnji grad je dozivio pravu renesansu na svim poljima i do danasnjih dana izrasta u lijep i moderan grad. Pravi dragulji islamske arhitekture u Novom Pazaru su Altun-alem dzamija, Lejlek Dzamija, Isha-begov hamam, stara tvrdjava. Altun-alem dzamija je arhitektonski najoriginalnija i jedna od najlepsih gradjevina islamskog graditeljstva u Sandzaku. Sagradjena je pored carske dzade, puta koji je vodio prema Skoplju i Solunu u vrijeme trgovackog procvata Novog Pazara. Pored kulturne bastine koju je ostavila proslost, u gradu postoje brojne institucije kulture poput Narodnog muzeja u kome su zastupljeni historija, etnografija i arheologija. Nosilac i organizator odredjenih kulturnih zbivanja je narodna biblioteka "Dositej Obradovic". Najznacajnija institucija koja organizuje mnoge kulturne delatnosti i kulturno zabavni zivot omladine je Dom kulture "Oslobodjenje". Izgradjeni su savremeni putevi prema Sjenici, Titinu, Mitrovici i Kraljevu. Novi Pazar ima jos jedno prirodno blago. Doprinos razvoju turizma opstine, pored postojecih hotela daju, po svojoj lekovitosti, nadaleko cuvene banje - Novopazarska i Rajcinovica banja. Novopazarska banja udaljena je od grada 7km, sa puno toplih izvora i sacuvanim ostacima starih rimskih termi koje su tu postojale jos u IV vijeku. Staro tursko kupatilo podignuto je u XV vijeku i sacuvano je do danas. Sedam kilometara sjeverozapadno od Novog Pazara nalazi se Rajcinovica banja, sa toplim i hladnim izvorima. Banja je koriscena za lijecenje jos u XVII vijeku. Punosistemski pastrmski ribnjak podignut je na rijeci Raski, jedan je od najvecih u Evropi (drugi) i uglavnom je izvozno orijentisan. Jos u doba osnivanja, Novi Pazar je predstavljao vazan privredni centar.

SANDZAK - Malo parce zemlje, ali bogate historije. Sandzak je predstavljao posebnu teritorijalnu i administrativnu oblast. Na Turskom jeziku, ime "Sandzak" znaci "bajrak" ili "zastava". Pri podjeli Carstva na upravna podrucija, ime Sandzak je zadrzalo i predstavljalo upravnu oblast drugog stepena. Upravna oblast prvog stepena je bio Ejalet ili Pasaluk. Novopazarski Sandzak je jedan od sest sandzaka koji su ulazili u sastav Bosanskog pasaluka. Od samog pocetka Osmanske uprave on je prestavljao posebnu cjelinu u Bosanskom pasaluku. U zajednickim granicama Bosna i Sandzak postoje od Karalovackog mira 1699. To stanje se mijenja 1878. na Berlinskom kongresu, kada Sandzak ostaje u sastavu Turske Carevine, a Bosna potpada pod Austriju. Velike evropske sile, uz saglasnost Rusije i Turske, odlucuju na Berlinskom kongresu da Austro-Ugarska dobije mandat da okupira i upravlja Bosnom i Hercegovinom, prepustajuci upravu nad Novopazarskim sandzakom Turskoj. Bosnjaci panicno odbijaju ovu odluku i pripremaju se za pruzanje oruzanog otpora. Da bi slomijo otpor bosanskih Muslimana, austrijski car i kralj Franjo Josif salje ogromnu vojsku od 300.000 vojnika. Tek nakon tri mjeseca teskih borbi, Austro-Ugarska vojska je usla u Sarajevo. Iako je bosnjacki narod docekao Austro-Ugarsku kao nevjernicku, katolicku silu, kaja ih zeli pokrstiti, ona je stvorila neuporedivo bolje uslove za opstanak Bosnjaka od uslova koji su vladali u Srbiji, Crnoj Gori i Bugarskoj. Da bi donekle ublazila nepovjerenje Bosnjaka, nova je vlast vec 1882. pristupila organizovanju Islamske vjerske zajednice (IVZ). Nova vlast je gledala na svaki nacin da onemoguci daljni utjecaj Turske u Bosni i Hercegovini, pa je zato odbila prihvatiti imenovanje reis-ul-uleme od vrhovnog islamskog staresine seih-ul-islama cije je sjediste bilo u Istambulu. Ali, to je izazvalo zahtjev za vjerskom autonomijom, koji ce kasnije pokrenuti Bosnjake na autonomni pokret. Prema Berlinskom ugovoru iz 1878., Novopazarski sandzak, kao dio starog Bosanskog vilajeta, obuhvatao je slijedece kaze (okruge): Novi Pazar, Sjenicu, Novu Varos, Prijepolje, Pljevlja, Trgoviste sa Pesterom, Berane, Mojkovac, Bijelo Polje i Kolasin (Vranes). Berlinski kongres je odobrio Crnoj Gori da okupira Plav i Gusinje. Takvu odluku nisu prihvatili Bosnjaci i Albanci Plava i Gusinja. Revoltirani knjaz Nikola I uputio je na Plav i Gusinje veliku vojsku 3. i 4. decembra 1879. godine. Vojsku su na Noksicu Bosnjaci i Albanci ovog kraja zaustavili i pobijedili. Plav i Gusinje su povremeno ulazili u sastav Novopazarskog sandzaka, a duzi period su bili u sastavu Skadarskog sandzaka. Danas ova dva grada ponovo ulaze u sastav Sandzaka. Danas Sandzak je naziv podrucija koje obuhvata dijelove sadasnjih republika Srbije i Crne Gore. Na sjeverozapadu Sandzak se granici sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, na jugozapadu sa Crnom Gorom, na jugu sa Albanijom i na jugoistoku sa Kosovom. Sve do balkanskih ratova 1912-1913., Sandzak je cineo jedinstveno-administrativnu cjelinu s upravom i kulturnim sjedistem u Novom Pazaru. Da bi se dala objektivna analiza djelovanja sandzacke muslimanske i kosovske albanske komite, mora se uzeti u obzir polozaj sandzackih Bosnjaka i kosovskih Albanaca i od Berlinskog kongresa i nakon zavrsetka balkanskih ratova kada Srbija i Crna Gora okupiraju Sandzak i Kosovo. Od tog trenutka zivot sandzackih Bosnjaka i kosovskih Albanaca je zavisio od samovolje srbijanskih i crnogorskih vladara. Srbijom je u to vrijeme vladao kralj Petar I Karadjordjevic (1903-1918), a Crnom Gorom knjaz, kasnije kralj Nikola I Petrovic (1860-1918). Zahvaljujuci Rusiji, kao vjecitoj zastitnici Srbije i Crne Gore, ove dvije drzave nakon balkanskih ratova prosiruju svoju teritoriju na racun Sandzaka i Kosova, a bosnjacko i albansko stanovnistvo protjeravaju ili ubijaju, njihovu imovinu otimaju. Mirom u Bukresu 1913. godine Crna Gora dobija teritoriju od 5,000 kvadratnih kilometara sa gradovima: Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Rozaje, Plav, Gusinje, Tuzi i dio Skadarskog jezera. U Metohiji dobija Pec i Djakovicu. Srbija dobija slijedece gradove u Sandzaku: Novi Pazar, Sjenicu, Tutin, Prijepolje, Priboj i NovuVaros. Pred sami balkanski rat stampa u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Grckoj svakodnevno objavljuje napise o navodno teskom stanju potcinjenih hriscana. Ona je isticala da je dosao "poslednji cas obracuna izmedju krsta i polumeseca". Prema tome, muslimansko stanovnistvo na Balkanskom poluostrvu nije moglo ocekivati nikakvo oslobodjenje od armija balkanskih burzoaskih drzava. Neizvjesna situacija uslovljavala je da ono nastavi sa iseljavanjem u Tursku. Poslije zavrsetka balkanskih ratova nastavljen je proces iseljavanja muslimanskog stanovnistva u Tursku. Preko luke Bar u Tursku se iz crnogorskog dijela Sandzaka tokom aprila i juna 1914. godine iselilo 16,500, a iz srbijanskog dijela 40,000 Bosnjaka. Za Bosnu i Sandzak su se drugi uvijek otimali. Svi su ih zeleli za sebe, ali bez Bosnjaka. Izbijanjem Drugog svijetskog rata u Jugoslaviji, 6. aprila 1941., Sandzak okupiraju jedinice njemacke i italijanske vojske. Prema njihovom dogovoru, stvorena je demarkaciona linija (linija razgranicenja) u Sandzaku. U njemacku zonu ulaze slijedeci srezovi: Novi Pazar, Sjenica, Prijepolje, Priboj i Nova Varos, a u italijansku Pljevlja, Bijelo Polje i Tutin. U isto vrijeme u Sandzaku okupiraju jedinice albanske vojske, naravno - po odobrenju njemackih vlasti. U tom otimanju oko teritorije Sandzaka, nakon sto je okupirana Bosna i Hercegovina, nasla se i novoformirana ustaska NDH (Nezavisna Drzava Hrvatska) na cijem se celu nalazio poglavnik Ante Pavelic. Njegov san je bio stvaranje velike hrvatske drzave koja bi se prostirala od Istre na zapadu, do Sandzaka na istoku, i od Boke Kotorske na jugu, do Subotice na sjeveru. Taj svoj cilj Pavelic je i ostvarijo zahvaljujici naklodnosti koju je uzivao kod Hitlera. S druge strane, Sandzak je bio predmet i veliko-srpskih imperijalistickih aspiracija. Na kraju i Albanija je polagala pravo na neke dijelove Sandzaka kao sto su: Rozaje, Plav i Gusinje, iako su Bosnjaci uvijek cinili vecinu stanovnistva tih opstina. I Albanija je pod pokroviteljstvom fasisticke Italije uspjela da okupira ove opstine. Oruzane formacije NDH, ustase i domobrani, ostali su u sandzackim sezovima: Priboju, Prijepolju, Novoj Varosi i Pljevljima nepunih pet mjeseci - do 7. septembra 1941. godine. Za novostvorenu NDH, teritorije Bosne i Sandzaka su bile prevelik zalogaj. Civilne i vojne vlasti te drzave su zbog terora koji su poceli da sprovede nad srpskim i bosnjackim stanovnistvom su morale, po naredjenju Njemaca, da odmah napuste Sandzak, a kasnije i istocnu Bosnu. U jesen 1941. skoro citav Sandzak je pripao Italiji. Sredinom decembra 1941. Draza Mihajlovic objavljuje naredbu pod nazivom "Instrukcije" u kome se od cetnickih komandanata na terenu zahtijva ciscenje Bosne i Sandzaka od bosnjackog zivlja. Tada je Bosnjacima zaprijetila opasnost od fizickog istrijebljenja s ovih prostora. Pouceni uzasnim iskustvom koji su dozivejli od strane Srba i Crnogoraca za vrijeme i poslije balkanskih ratova sandzacki prvaci pocinju da organizuju svoj narod za odbranu od nadolazece cetnicke opasnosti. Na pocetku rata cak su i mnoge snage pod partizanskom komandom imale isti odnos prema Bosnjacima kao i cetnici. Na cetnickom udaru su se najprije nasli podrucija sedam sezova u istocnoj Bosni: Foca, Cajnice, Gorazde, Visegrad, Vlasenica, Srebrenica i Rogatica. Danas nakon 60 godina od prvih masovnih pokolja koje su cetnici napravili na podruciju Srebrenice ponavlja se isti scenario, al sada uz znanje i saglasnost Evrope i OUN-a. Desetine hiljada ljudi, zena i djece ubijeno je i protjerano sa svojih imanja. Poslije cetiri godine, Drugi svijetski rat je zavrsen, a nova komunisticka zemlja je formirana. Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija i Crna Gora su sest republika Titove Jugoslavije. U Srbiji Kosovo i Vojvodina dobijaju autonomiju. 29.03.1945. Sandzak gubi svoju autonomiju, i od tada se cini sve sto se moze da jedna regija bude zaboravljena, da jedna historija bude zaboravljena i da jedan narod bude zaboravljen .

S. M. (1960) iz Murovaca:

"To je bilo negdje oko 16. januara 1994. godine. Pred sami mrak, dosla su dvojica policajaca i urucili mi poziv da se javim na "informativni razgovor". Sutradan sam otisao oko 8,30h i cekao sam na hodniku ispred sobe broj 32, ili broj 36, ne znam u kojoj je prvo bilo. Tamo su bili Geric, inspektor i Nino, prezime mi nije poznato, a ni tacno ime. Nino mu je nadimak. E, on me pozvao da udem unutra. Usao sam. U pocetku je bilo korektno, sve do 14,30. Kad kazem korektno, mislim na to samo da me nisu tukli, ali isledivali jesu. Za to vrijeme su me stalno ispitivali: da li sam clan SDA?, da li sam aktivista?, imam li oruzje? Sta sam radio za Stranku? Tako sve do pola tri. Pitali bi me, pa bi izasli, a mene ostavljali da se smislim. Potom bi ponovo ulazili i pitali: jesi li se smislio? Zaboravio sam da na pocetku kazem da sam se prije par mjeseci uselio u kucu i ljudi su dolazili na naselje. Dosao je i zamenik i predsjednik SDA za selo. Pricali su o situaciji da su ljudi zaplaseni i to je bilo u tom smislu. Ja nikad nista nisam radio za SDA , osim sto sam im otkucao na pisacoj masini spisak clanova za selo. Drugih aktivnosti nisam imao, a niti mi je bio poznat njihov rad. Svaki put bi biljezili ono sto pricam. Onda je oko pola tri dosao i pocijepao moje izjave i rekao mi: Lazes! Ovi dole tvoji aktivisti u Kraljevu, Feriz i Husein, drukcije pricaju. Pricaju da si radio ratne planove - priznaj. Ja jedino sto sam uradio to vrijeme u SDA je bio taj spisak clanova koje sam otkucao. Smatrao sam da to nije nikakvo krivicno delo niti prekrsaj, sto i dalje mislim da to nije nikakav prekrsaj. Nikad se nisam mijesao u vodenju politike SDA, niti sam prisustvovao njihovim sastancima. Kao sto rekoh oko 14,30, inspektor Nino je uzeo palicu i naredio mi da izujem ciplele, carape i da sednem na stolicu na kolenima i da sa okrenutim tabanima prema njemu. Odmah je poceo da me tuce palicom po tabanima. Tukao me je bezbroj puta. Do uzasa. Nakon toga bi me terao da ustanem i da stojim u cosku okrenut ka zidu. Stajao bi tako desetak minuta, a onda me ponovo vracao na stolicu i ponovo me tukao po tabanima sve dok se ne bi umorio. Stalno je trazio da priznam da sam radio za SDA, da sam radio neke planove, sta ja znam nekakve ratne. Pojma nemam o tome. Pitao me je da li imam oruzje i sta sam radio sa Ferizom Avdovicem i Huseinom Mujkovicem? Cijelo vrijeme batine, pa predah u cosku da se smislim i da priznam ono o cemu nemam pojma i da kazem da imam ono sto nemam. Nisam imao oruzje, niti sam radio ikakve planove, a niti znam sta su. Tako cio dan. Zaboravio sam da kazem da su me vodili u neku salu i svezali lisicama za klupu. Tu sam ostao pola sata. Tu je bio i jedan komsija iz mog sela kome ne zelim ni ime da spomenem. Ovaj tu iz sela mi je govorio: bolje nam je ako sta imamo da predamo. A onda su me ponovo tamo poveli. Bili me po tabanima, samarali me i vikali: "Priznaj, majku ti, imas li oruzje i jesi li radio ratne planove za SDA!?" Ne znam zasto su trazili to od mene. Po struci sam ekonomski tehnicar, a u vojsci sam bio regrutovan u pesadiju, sto je po meni nelogicno da to traze od mene. Navece, oko 21,30 prestali su sa torturom. Naredili su mi da se obujem. Mislio sam da su mi stopala, pogotovo ona praznina na tabanima, pola metra natekla. Takav sam osjecaj imao. Bolovi su bili nepodnosljivi. Mislio sam da nikad ne mogu biti vise sto sam bio. Sumnjao sam da mogu vise ikad ustat' na svoje noge. To isto vece su me ostavili tu u MUP i donijeli papir da dam pismenu izjavu. Doveli su nekog policajca da me cuva tu u sobi br. 36. Policjac je bio korektan. Ne poznajem ga ali je ipak bio korektan. Rekao mi je da mora da me sveze za metalni ormar kako ne bi napravio neku glupost. Vezao me je za desnu ruku, cini mi se. Bio sam vezan sat vremena, a onda mi je oslobodio ruku i samo je motrio na mene. Zadnju izjavu koju sam dao bila je ista kao i predasnje koje je pocijepao inspektor Nino. Nije ni mogla biti drugacija, jer nisam imao sta da priznam. Jedino sto sam u prvoj zaboravio da napisem da sam otkucao spisak clanova SDA za selo. Nisam ni smatrao to nikakvim prekrsajem, niti krivicnim djelom, a ni da je to nesto otezavajuce. Iskreno receno, mislio sam da ih to ne interesuje. Nino me je za to napomenuo: kako nisi radio za SDA kad si spisak imena kucao. To sam jedino uradio i to sam uneo u nocnoj izjavi.To vece sam prenocio u MUP-u. Izjutra su dosli negdje oko osam casova i izveli me u hodnik. Njih trojica-cetvorica uzeli su onu izjavu i citali. Posle cetrdeset minuta uveli su me tamo i pitali: jesi li bolje?, a onda me pustili uz napomenu da se javljam svaki drugi dan. Javljao sam se negdje oko 11 puta, sve dotle dok nisu pustili ove iz Kraljeva (Feriza i Huseina). Prilikom javljanja nisu me tukli, po neki put me cak ne bi ni primili , vec bi na hodniku sacekali i rekli da se javim drugi dan. Kada su se ovi vratili iz Kraljeva, oslobodili su me. Negdje 15. maja 1994. dosli su ponovo sa "nivom" i ostavili poziv da se javim. Rekli su zeni da kada budem isao da se javim da donesem pusku. Znajuci da nemam isto, ali sta sam prezivio prije nekoliko mjeseci, poceo sam da vristim iz sve snage. Nisam znao sta da radim, ni gde da nabavim to, jer ako je ne odnesem, poginucu. Razmisljao sam u tom trenutku da izvrsim samoubistvo strujom, pa sam udario rukom u strujomer i polomio osigurace. Zena, djeca, majka su pocelli da vriste i mole me da to ne cinim. Smirivale su me govoreci da ce se naci neki medet (resenje). Znajuci sta me ceka tamo ako se javim, od straha sam poceo da se kocim. Ruke i noge su mi se ukocile, glava isto. Zena je pocela da vristi i pozvala komsije da me vode kod ljekara. Vodili su me prvo kod nekih privatnika, pa onda kod dr. Petrovica, neuropsihijatra. On mi je dao uput da se hitno javim za Beograd. Ovde sam primao i injekcije prije nego sam otiso za Beograd, ali samo malo mi je bilo bolje. Za Beograd me poveo zenin amidza (stric). Prvo sam primeljen u Paterovu 2, a onda su me posle pregleda poslali na Avalu. Tu sam provodio svaki dan uz terapiju i razgovore (sve to stoji u otpusnoj listi). Ostao sam 45 dana na lijecenju. Nakon toga sam se malo oporavio. Pusten sam s tim da uzimam redovno terapiju i da se javljam na nedeljne kontrole Dr Petrovicu. Od posledica stresa koji sam prezivio tada u MUP-u nisam mogao da se oporavim nikako. Ista bolest mi se javila nakon dva mjeseca. Opet sam ostao mjesec i po na Avali u Beogradu. I danas osjecam posljedice toga i u fizickom i u psihickom smislu. I danas nakon toliko vremena, svaki put pri promeni vremena, imam bolove u tabanima, a i psihicke tegobe".

Sefkija Mujkovic (1958) iz Murovaca:

"Januara 1994. dobio sam poziv za informativni razgovor. Otis'o sam i javio se kod Zdenka. Zdenko me pit'o: znas li sto smo te zvali? Odgovorio sam da nemam pojma. E, on mi je rek'o: vi ste optuzeni za automatsku pusku. Reko sam mu da je uopste nemam. Ne slusajuci me kaze mi: dajem ti pet minuta da razmislis, a onda je izasao sa Corbicem. Odmah se povratio i rekao: ne, pet minuta, nego dve minute da razmislis. Pita me: imas ili nemas, priznaj! Odgovorio sam da nemam. Kako sam sedeo na stolici, on me udario sa obe pesnice po licu, tri cetiri puta. Ja sam pao, a on me je za kosu podigao, psujuci me: Boga ti i sunce, priznaj! E, posen, imao je tu neki metalni ormar, tu me je podig'o i naredio da stojim u stavu mirno, a potom me udarao pesnicama u predelu bubrega, a zatim nogama u piskove (potkolenice). Jedno dva sata me tukao. Menjali su se udarci pesnica po bubrezima, nogama po piskovima i cupanje za kosu i udaranje glavom o taj metalni ormar. Dugo je to trajalo, cini mi se vecnost. Onda su usli iz drugih kancelarija, jedan iz grupe, pomali debeli mi se obratio: priznaj, da ne gines. Predaj automatsku pusku! Odgovorio sam: nemam, mozete me ubit, zaklat, nemam! Posle su mi pokazivali zastave SDA i pitali: sta je ovo? Jeste li imali to u Murovce. Pitali su i za amblem. Reko sam im da mi nemamo to, a oni su nastavili i govorili mi da smo se spremali protiv Srba. I dalje su trazili da priznam govoreci mi da cu stradat i ginut. Na kraju su me pustili uz naredenje da se javim za dva dana. Rekli su mi: bez automatske, nemoj da si dosao. Ako je ne doneses, jos gore ces proci! Opet sam im rek'o: nemam, mogu poginut, mozete me ubit, prebit, ali nemam. E, kad sam izasao, iduci preko mosta, sreo sam amidzinog sina i tu mi je doslo tesko, snemogo (onesvestio) sam se. Amidzin sin je usao u obliznju slasticaru, uzeo kolu i zalivao me sa njom a potom mi dao da malo popijem, te mi je bilo malo lakse. Na vrh dva dana ponovo sam se javio. Imao sam veliki strah. Nisu me tukli, ali su se naginjali na mene, nakveci se pa vicu: priznaj, ubicemo te! Tako petnest puta za mesec i po. Nikako nisam im'o slobode. Bio sam pod stalnim strahom, porodica isto. Posle toga svega, svaki put kad sam otisao, prijetili su mi i iznudivali. Na kraju su me oslobodili, ali su mi rekli da od danas, ako se dozna, necu imat mira 10 godina. Od tada me nisu vise pozivali".

Bajram Nokic (1947) iz Vucinica:

"Dana 20. decembra 1994. , dosli su pripadnici MUP-a i pitali da li imam devize, pa onda da li imam oruzje? - Imam lovacku pusku, rekao sam. Puska je moga brata Hazira. Trazili su kriveno oruzje. Sve su pretresli i prevrnuli trazeci oruzje. Govorio sam im da nemam oruzja, ali nista nije vredelo. Priveli su me u MUP - Novi Pazar. Prvo su mi trazili 15.000 franaka koje mi je brat poslao iz Svajcarske, sto nije bila istina. Govorili su mi da je brat poslao 40.000 svajcarskih franaka za SDA. Branio sam se da to niko nije poslao, ali nista. Pitali su me i za sedam automatskih pusaka i jedan mitraljez koji je SDA navodno zaduzila za selo Vucinice. Nekad su govorili sedam, nekad 12 pusaka a ja nisam imao pojma. Onda su me poceli tuci. Tukli su me po glavi, rukama i tabanima i to pendrekom i pesnicama. Sestorica su me tukli. Zadobio sam teske udarce po glavi, a posebno u predjelu slijepocnica. Jedan je htio da me udari u oci pa sam ja to izbjegao. Tukli su me do ponoci, psovali mi majku koja je umrla. Molio sam ih da me ubiju pistoljem i da mi skrate muke. Oni su mi odgovorili da ce me ubiti, ali polako moram umrijeti od njihovih batina. Pokazivao sam na tijelu da sam imao tesku operaciju, uklonjena mi je slezina, ali to nije pomoglo. Ponovo su me tukli, govoreci mi da ce me biti do jutra, a onda cu umrijeti. Posle pola noci me nisu dirali sve do jutra, ali su mi bile lisice na rukama. U isto vrijeme su tukli i mog brata Smaja, koji je bio u drugoj prostoriji. Priznao sam da imam poluatomatsku pusku, ali oni nisu bili zadovoljni time, vec su trazili mitraljez i pistolj od mog oca koji je imao jos 1972. godine. Tada su mi pripadnici MUP-a i SDB-a uzeli 5800 maraka i 6000 franaka".

Bajram Fehratovic (1929) iz Vucinica:

"Nakon hapsenja politickih zatvorenika, negdje u jesen 1994.godine, vrsili su pretrese po Vucinicu. Pretresli su vise kuca. Ja sam medu prvima cija je kuca pretresena. Bahatom su prevrnuli i preturili sve. Tada su mi oduzeli lovacku pusku, pod dozvolom i clansku kartu SDA. Oduzeli su mi jos municiju, redenik, 'armuniku koju sam kupio sinu i nikada mi je nisu vratili. To je jednostavno opljackano. Sve je to radeno po naredenju i vodstvom Bala, komandira policijske stanice Vucinice. Tog jutra su me odveli u SUP - Novi Pazar. Tamo su nas mucili, maltretirali, tukli, trazili mi: top, mitraljez, sve moguce vrste naoruzanja. Mucili su me i sutradan sve do 15 sati. Od momenta kada sam usao u SUP, uslo je njih sedam iz DB-ea, medu njima i nacelnik Vlado Corbic. Poznavao sam jedino Rada Ilica, a ove ostale nisam poznao. Kad su usli, da pojedu covjeka. On me pita, a onaj ne da da pricam. To vicu: cuti!, cuti! E, kad su mi trazili naoruzanje, rekao sam: saslusajte me, sta cu vam Reci: sto se tice SDA, meni od njih, nije niko nista dao od oruzja. Ako neko drugi ima te je kupio, trazite od njih, ja to ne znam. I dalje su prijetili i trazili da donesem mitraljez, trazili ono sto nikad nisam imao. U prvi mah su me zastrasivali i psovali: Bozu ti majku, priznaj! Donesi! Posle toga bi izasli, a odmah zatim usla bi trojica i opet isto: ispitivanja, psovke, prijetnje, tako do ponoci. Na kraju su ostala dvojica i naredili mi da se izujem i na kolenima sjednem na stolicu sa okrenutim tabanima prema njima. Tu je bio prisutan i Rade Ilic. On me nije tukao, samo je posmatrao. Prvo su me tukli po ispruzenim dlanovima. Tukao me neki dezmekasti, pomanji policajac. Prvo se sprdao sa mnom nazivajuci me majore. Taj dezmekasti mi je naredio da ispruzim dlanove i udarao me tako snazno jedno desetak puta po njima. Posle toga je nastavio da me udara po tabanima isto puta. Ja znam, da su drugi i gore prosli. Mene su zastitile godine da ne stradam kao pojedini ali mi je i ovako dosta bilo. Posle su mi vezali lijevu ruku za hastal a desnu ostavili slobodnu kako bi mogao da pisem izjavu koju mi je donio Rade Ilic da je sastavim do ujutru. Ispisao sam tu izjavu. Dosao je Rade i pitao me: "Jesi li ispisao Bajrame?" - Jesam, ono sto sam znao. Uzeo je onu izjavu, odnio je i posle su mi je donijeli otkucanu na masini i procitali da vidim da li se slaze sa onom mojom. Izjava je bila korektno prenesena. Stigao je i Corbic i poceo da me isljeduje. Trazio je i da se iselim iz stana koji sam svojevremeno dobio od Skupstine opstine Novi Pazar, jer je moja kuca stradala od zemljotresa. Sedamnaest godina sam stanovao u njemu. Stan su mi oduzeli i naredili da se iselim iz njega 22. novembra 1994. godine. Stigla je policija i pocela da izbacuje stvari. Niko nije htio da me zastiti, ni sudije, nisu smjeli od policije. Meni su stvari bile cijelu zimu napolje, sve je istruhlo. Privremeno sam se smjestio kod sinovca. Dao mi je jednu namjestenu sobu a moje stvari i pokucanstvo je ostalo napolju. Sve je propalo tako da sam na kraju morao da ga bacim u Rasku. To je vidjelo najmanje sto svjedoka. Polse toga sam trazio stan i nasao kod Dzema na Baruthanu. Niko mi nije izlazio u susret. Tek posle tri godine Opstina mi je dala neku sobu, dole kod Bora. Napominjem, da sam se u SUP Novi Pazar javljao svaki dan na informativni razgovor skoro mjesec dana a u Osaonici kod Balta skoro godinu dana. jedne prilike kada me je saslusavao Bale, rekao mi je: "Da ce sve nas Bosnjake pobiti i poklati". Na razgovorima kod Baleta sam bio ispitivan zasto nisam u Seseljevoj partiji".

Idriz Ljajic (1935) iz Bijelih Voda:

"Privodili su me cetiri puta u policijsku stanicu u selu Vucinice. Zadnji put sam bio priveden 18. decembra 1996. godine, cini mi se. Svaki put me je privodio komandir Bale. Trazio mi je da donesem oruzje. U istu stanicu sam bio privoden 1995. godine. Privodio me isti komandir ove stanice, Bale. Tada mi je trazio da donesem sta imam. Odnosilo se na oruzje. Jos dva puta me je u 1995. pozivao. Ja nisam imao sta da predam. Godine 1996. me je zvao ponovo. Dva puta. Trazio mi je pistolj kalibra 7,65. Taj isti pistolj trazio je i mom sinu, Omeru. Za vrijeme "informativnog razgovora" u stanici su se ponasalie krajnje neljudski. Vikali su na mene. Prijetili. Istjerivali me na hodnik da razmislim, a zatim ponovo pozivali. Komandir Bale mi je zadnji put rekao: "Dodi po Novoj godini, ponovo. Da ti ne saljem poziv. Ja idem na sigurno. To moras dati". Odgovorio sam mu: "Niti cu ti dat', niti imam, niti cu ti vise dolaziti. Tuzecu te za ovakvo povredivanje sto ne mogu da zivim na slobodi u svojoj zemlji, jer ja druge nemam". Ja pistolj nikad nisam ima. Niko ne moze da kaze da sam ga od njega kupio niti da mi ga je prodao. Ili da sam na javnom mjestu pucao. Ja da sam imao ne bih dozvolio sebi da za to "gvozde" da ovoliko maltretiranju. Predao bih ga. Isti dankada su mene pozvali pozvali su: Suljkovic bajrama, Suljkovic Redzepa, Gudzevic Adema".

Ramiz Ljajic (1950) iz Bijelih Voda:

"Pozvali su me 14. decembra 1996. godine, cini mi se petak je bio. Nas devetorica se javilo u stanicu policije Vucinicice. Pozvao nas je komandir Bale. Trazio nam je oruzje. Meni pistolj. Kada sam mu rekao da nemam, poslao me kuci da razmislim i da mu se javim 17. decembra oko 13,30 casova. Javio sam se zakazanog dana. Ovaj razgovor je tekao mnogo mekse u odnosu na predhodni. I ovaj put mi je rekao da dodem neki drugi dan i da donesem to sto mi trazi. Ja zaista nisam imao pistolj ali on je uporno trazio da ga donesem. Isto su pozivali i ostale: Ljajic Sahina, Ljajic Ljutva, Jahovic Nazima, Kurtovic Redza, Suljkovic Feriza, Suljkovic Esmu, Suljkovic redzepa, Ljajic Muhru, Ljajic Idriza, Dedic Sefera, Sahovic Amira, Ljajic Hasanu i Ljajic Mahitu. Slali su poziv i jednom nepokretnom starcu iz sela Buca, Musiru Ljajicu, koji je tada imao 75 godina".

Selmo Daglar (1970) iz Koskova:

"U ponedeljak 6. oktobra 1998. stigla je parola milicije u vezi tuce sa komsijom A.K. i trazili su da se javim u 10 casova u Stanicu milicije Vucinice. Kada sam usao u stanicu milicije komandir mi je trazio pusku i pistolj koji ja nemam. Zatim me je pitao za brata u Sarajevu: sta je bio u toku rata koji cin nosi, sta sada radi, koje bio sa njim iz Muhova, Buca i kompletne "Raske oblasti" nasta sam mu ja odgovorio da ne znam. Zatim mi je rekao da sve podatke pribavim o bratu, uzmem oruzje koje mi trazi i dedinu sablju pa da dodem u isti dan u 15 casova. Ukoliko to ne donesem sleduju me batine. Komandir stanice milicije Dragan Markovic zvani Bale mi je rekao da, ukoliko ne dodem, trazit ce me pa makar i u Saudijsku Arabiju otisao. Medutim, iako sam ja bio rekao da nemam i tim razlogom nemaju potrebe da me vise zovu, jedan rezervni policajac Jovan mi je rekao: "Nema nemas, idi donesi sto ti je receno inace vidjet ces kako ces se provesti. Posto sam rekao: "Nemam ljudi majke mi", komandir mi se razdrao: "Nije ovo crkva pa da mi se kunes. Idi i u 15 sati da si ovde sa svim tim. I tako nekoliko puta."

Hajdin Ljajic (1959) iz Buca:

"Ja sam sa Sabahkom taksistom bio u dogadaju. Planirao sam ja i sinovac mi Enver Ljajic da idemo za Nemacku. Ja i moj sinovac smo nasli Sabahka i on je trebao da nas prebaci do Temisvara u Rumuniju. U toku dva tri dana, posle dogovora sa Sabahkom, posli smo u Temisvar. S obzirom na moju tesku situaciju, izgorela su mi sijena, moje maloletno dete od tri godine je to uradilo, na svu srecu niko nije povreden. Imao sam rodake koji su radili privremeno u Nemackoj i koji su bili voljni da mi pomognu, da bi izasao iz ove situacije u kojoj sam se nalazio. Rodak, nasao je Sabahka, i dao za mene novac u vrijednosti 450DM da bi me Sabahko prebacio do Temisvara. Krenuli smo iz Novog Pazara, ne secam se kojeg dana, zajedno sa navedenim licima. Kada smo stigli na granicnom prelazu u Vrsac, negde oko 22 casa, usao je carinik u "bus" kojim smo putovali i pitao nas koliko nosimo novca i gde putujemo? Svi su, osim mene, odgovorili da idu u Temisvar na soping-turu. Rekao je da budemo iskreni i da tacno navedemo koliko novca iznosimo iz zemlje i da ce se pretresom utvrditi je smo li tacno prikazali. Svi su pojedinacno govorili koliko imaju novca. Ja sam prikazao 1000 DM. Oni su nas pretresli i ustanovili da nismo tacno prikazali koliko imamo novca kod sebe. Po dvojica su odvodeni iz ,,busa" i uvodeni u prostorije carinske sluzbe. Od svih putnika, ja i moj sinovac Ljajic Enver, smo bili poslednji koji su usli. Kada sam usao, sve mi je bilo jasno. Pretresli su mene i sinovca Envera. Morali smo sve sa sebe svuci. Kod sinovca su mi odmah pronasli novac i bilo je vise nego sto je prikazao. Njemu su uzeli oko 2000DM. Meni su odmah pronasli novac, pa su mi prijetili da ce me prebiti, ako mi nadu vise od prijavljenih 1000 DM. Onda su mi trazili potvrdu iz banke za 1000 DM. Reko sam im da sam bio opterecen situacijom koja me zadesila i da nisam bio u upucen da treba da uzmem potvrdu. Posle pretresa govorili su Sadiku i Sadikovom zetu, Halilu iz Vareva, da zauzmu stav sa rukama uza zid i drzali smo od 22,30h-06,00h ujutru. Mene su drzali odstojanju od Sadika i ostalih, a Envera, Sadikovog sina, Husovic Resada, tukli u susednoj prostoriji. Cula se vriska i zapomaganje. Mene nisu mnogo maltretirali. Negde oko 24 sata, u ponoc jedan, od granicara, osisan, krupan, udario me i kako sam stojao u stavu mirno sa rukama uza zid, udario me po desnom ramenu i pito pusim li. Odgovorio sam, da. Ponudio mi je cigaretu. Ja sam se zahvalio, ali sam odbio, trazeci svoje, koje su stajale na stolu. Naredio mi je da moram samo od njega da uzmem. Uzeo sam cigaretu, a on mi je naredio da podem sa njim u drugu prostoriju. Posao sam sa njim i kad smo usli u prostoriju, onda je poceo sa pitanjima: ,,Ko je voda puta, da li smo planirali da idemo u Bosnu na ratiste?" Odgovorio sam da zbog situacije idem u Nemacku. Postavljao mi je pitanje za drustvo gde ce oni? Ja sam odgovorio samo za sebe, a da za druge to ja ne znam, niti mi je poznato. Njih je bilo trojica u toj prostoriji, a ispred njih su bili pasosi na stolu. U svaki pasos je stavljen novac koji je oduzet od nas putnika. Uzeli su pasos mog sinovca Envera i posumnjali da je fals. Isto od Sadikovog sina iz Drazevica. Mene su postavili pitanje: zasto putujem sa ljudima koji imaju neispravne putne isprave. Pitao me za Envera, da li mi je brat ili sin. Nisam smeo nista reci. Kada sam dao izjavu, ponovo sam vracen u predhodnu prostoriju. Naredio mi je da stavim ruke na leda i da se okrenem licem prema zidu, celom naslonjen na ciglu. Stajao sam u stavu rasirenih nogu, ruke na ledima, tako celu noc. Sadik i ostalo drustvo, svi smo bili u tom polozaju. Taj debeli, celavi, kako sam stajao u tom stavu me udario u potkolenicu sa strane tako da sam glavom celom okliznuo sa jedne cigle na drugu i tako da sam se povredio od cega i danas imam oziljak. U sest ujutru dosla je policija SUP-a Vrsac i priveli nas u SUP-Vrsac. U SUP-u su ponovo izvrsili pretres. Mene su pronasli u vozackoj, ispod slike 1500 DEM. Sav novac koji sam posedovao oduzet mi je 1000 DM, na granicnom prelazu, a 1500 u SUP-u-Vrsac. Posle pretresa mene i Sabahka, Sadika, Sadikovog zeta i Halila iz Vareva bacili su nas u hol ispod stepenica. Bilo je mnogo hladno, poceli su pojedinacno da nas saslusavaju. Sadik, Halil i ja izvedeni smo, onda su Sadika tukli drvenom palicom po ramenima dva puta, a Halila 1jedan put. Mene nisu. Onda su pitali Sadika: da li je on vodic puta? Sadik je pokuso da im objasni, a ovaj mu zamahnuo tako, da Sadik nije smio nista govoriti. Halila su udarili i vratili ga ispod stepenica. I Sadika poveli. Ja sam ostao, a on mi je zaprijetio da ima posebna posla sa mnom,sto nisam prikazao tacno koliko imam novca. Psovao mi je Boga i naredio da cutim. Ja sam samo cutao. Envera i Sadikovog sina su odveli kod sudije gdje je ustanovljeno da pasosi nisu bili falsifikovani, vec da su tudi".
Pred pocetak fudbalske utakmice Novi Pazar-Pristina 10. oktobra 1993. pijani navijaci gostujuceg tima napali su domace navijace. Tom prilikom su dva navijaca domacih upucena u medicinski centar. Irfan Misirlic (14) poslije uboda nozem u predjelu sljepocnice takode je upucen u medicinski centar.
(Napomena: Zbog incidenata i sukoba izmedu domacih navijaca i organa MUP-a nakon utakmice, dan kasnije privedeno je na desetine mladih navijaca.
K. S. (1972) iz Novog Pazara, je o tome dao izjavu:
"Dana 11. oktobra 1993. negdje oko 07,30 minuta, dok sam setao Prvomajskom ulicom ispred mene su se zaustavila milicijska kola iz kojih mi je milicioner Momo, otvorivsi vrata rekao, da udem unutra. - Zbog cega - upitao sam? Nasta mi je ovaj opsovao tursku majku. Posle toga je izasao iz kola udario me dva puta po glavi, ubacio u auto, stavio mi glavu izmedu sedista i tukao me po glavi. Svo vreme dok me Momo udarao po glavi njegov kolega me udarao lisicama po ledima, sve tako do SUP-a. Stigli smo pred SUP gdje su me izbacili iz auta, triput me udarili po glavi, stavili mi lisice i uveli unutra. Kada smo usli u SUP odveli su me u sobu broj 11 u kojoj su bili: Mirkovic, Ravic i jos neka dvojica kojima ne znam imena i prezimena. Poceli su da me tuku. Momo me je dvaput udario palicom po glavi, zahtijevajuci da se prekrstim, na sta sam mu odgovorio, da ne mogu jer mi vera ne dozvoljava.-Koja vera, tursku ti majku?! Odgovorio mi je nastavljajuci da me tuce. Nekoliko trenutaka kasnije, usao je i inspektor Rosic i poceo i on da me tuce. Jedan od njih je rekao Rosicu da sam zauzeo bokserski gard pa me je zbog toga udario jos jednom. Onda me je Ravic pitao:"Koje bacio bombu na moju kucu?" Odgovorio sam mu da neznam, a on me je gadao pikslom i opsovao tursku majku. Posle toga su me poveli u celiju gde sam odmah zaspao. Nakon toga su se otvorila vrata od celije, ali ja nisam cuo. Onda me je neki Pendic udario po nogama nasta sam ja odmah ustao. Dobio sam jos nekoliko udaraca po glavi, zatim me je odgurnuo rekavsi:"Moj si vecerras ili bozji". Posle toga je zatvorio vrata i otisao".
S. R. (1973) je izjavio sljedece:
"Dana 11. oktobra 1993. negde oko podne, dok sam stajao na korzou sa drustvom, prisla su mi dva policajca po imenu Avdovic Nedzad i Tosic Slavomir koji su mi rekli da podem sa njima u stanicu na informativni razgovor nasta sam pristao. Stavili su mi lisice i odveli me u stanicu. Odveli su me na sprat u sobi kod Ravica koji je bez ikakvog razloga poceo da me udara rukama i nogama po celom telu. Osim Ravica tukli su me neki Zoran, Momo, Sumski i jos neki kojima neznam imena. Psovali su sve i svasta uz pitanja: "Ko je bacio bombu Ravicu na kucu? Tukli su me po nogama, ledima, glavi istopalima. Za sve vreme dok su me tukli bile su mi lisice na rukama. Ravic me je u jednom trenutku dohvatio za kosu i udarao mojom glavom o zid. Posle toga Zoran me udario pesnicom u predelu lica tako da mi je krv posla iz usta i dok su me polivali vodom jedan od njih je rekao nemoj ga polivati neka umre. Udarali su me i palicama po ledima od kojih sam nosio modrice nekoliko dana. Pretili su me i govorili da nikom ne smem reci da su me tukli. Iz stanice sam bio pusten u 22,45 minuta".
R. I. (1975) je izjavio sljedece:
"Oko podne 11. oktobra 1993. u centru grada prisla dva policajca i nakon dobijanja potvrdnog odgovora da je imenovani bio na nedjeljnoj utakmici, bio je priveden autom u policijsku stanicu. Prilikom ulaska privedenih okupljeni policajci su pitali jesu li to ti Turci. Uveli su ga u sobu br. 11 gdje su ga tukli i uzvikivali da ovo nije ni Bosna ni Turska. Udarili su ga cizmama po nogama i pendrekom po glavi kao i pesnicama. Poslije toga su ga pitali ko ga je tukao da bi sami odgovorili: "Niko, jesi li cuo, niko". Nakon toga je bio odveden u zagusljivu celiju, gdje je zdrzan do 23,30 casova. Nisu mu dali ni vode ni hljeba kao ni svim ostalim uhapsenim. Svjedok navodi da su ga dok je bio u celiju trazili roditelji ali da ga na spisku na kojem su se nalazila privedena lica nisu pronasli".
R. E. (1976) izjavio sljedece:
"U skolsko dvoriste upala su dva policajca i sa izvadenim pistoljima odveli ga u prostorije MUP-a. Cim je usao u zgradu poceli su da ga biju, psujuci mu tursku majku, prijeteci mu da ce ga zaklati. Tu ga je tukao neki "Divljak". Nakon toga je odveden na II sprat gdje ga je tukao neki Ravic. Poslije toga je odveden na IV sprat gdje je takode tucen. Kako navodi njega i jos dvojicu privedenih tjerali su da se krste. Jedan se od batina onesvijestio ali nisu prestali da ga tuku i dalje. Neki policajac je htio da prestane bojeci se da uhapseni ne umre ali je drugi i pored toga nastavio da ga udara. Poslije toga su vraceni na II sprat i tek potom poceli ga ispitivati. Nakon toga su ga stavili u sluzbeno auto i vozili po gradu da im pokaze ko je sve od prisutne omladine na ulicama bio na stadionu na nedjeljnoj utakmici. Opet je bio vracen u MUP i ubacen u celiju da jos nekoliko privedenih mladica. Kada je dosao sudija za prekrsaje nije smio da kaze da je tucen. Tri policajca su mu pritom psovali tursku majku, pitali sto mu ne pomogne Sulejman Ugljanin. Poslije je odveden u celiju. Iz celije su svakih deset minuta vodili po jednog mladica i vracali ih pretucene. U njegovoj celiji je ukupno bilo 26 maldica. U njoj su jedva disali. Nisu im dali ni da jedu ni da piju. Od nepodnosljive vrucine neki su legli na pod. Jedan mladic S. K. je zaspao pored vrata i nije cuo kada su usli policajci. Jedan je pitao da nije umro i udario ga nogom u glavu. Ovaj mladic je ustao i onda su policajci poceli da ga tuku. Svjedok je nakon toga odveden kod inspektora koji je odmah poceo da ga udara rukama i da mu psuje tursku majku. Drugi policajac je poceo da ga bije po tabanima natjeravsi ga da skine patike. Jedan policajac ga je drzao za glavu da ne bi vristao. Nakon toga bio je odveden u samicu".
Napomena: Privedeni M. F. (1961) izjavio je da su mu nakon privodenja u SUP policajci psovali tursku majku i da su ga pritom tukli po tabanima i vikali da ce ih sve poslati u Tursku bez glava".

Ismet Islamovic (1960) iz Novog Pazara:

"Dana 27. oktobra 1994. stigla je policija i trazili da se javim u novopazarski MUP. Kada sam se javio rekli su mi da su me pozvali zbog navodnog posjedovanja puske. Sef smjene mi je trazio da predam pusku. Rekao sam da nemam a on je poceo da me tuce po glavi, bubrezima, srcu, rukama i tabanima. Zbog jakog udara palicom u predjelu srca "osjetio" sam mrak na ocima, malaksalost i nesvjesticu. Drzali su me vezanog cijelu noc. Sledeceg dana su me ponovo tukli. Trazili su da predam 1.000 metaka, dva pistolja i jednu pusku kao i da se svaki drugi dan javlja u MUP. Trazili su mi i pasos, ali ga nijesu uzeli".

Bihorac Husno iz Novog Pazara:

"Dana 18. septembra 1995. godine, nalazio sam se na svom radnom mjestu u fabrici Abdurahman Manjo Corovic" u Novom Pazaru. Oko 9 u mojoj kancelariji su dosli radnici Drzavne bezbjednosti iz Novog Pazara: Koco Rakonjac i Geric Bratislav i rekli mi: dosli smo da te hapsimo. Kada sam im zatrazio nalog za hapsenje ova lica su mi stavila lisice na ruke i oborili me na pod a nakon toga su me odveli na ispitivanje u prostorije Drzavne bezbednosti u Novi Pazar. U ovim prostorijama su me ispitivali Vlado Corbic, Bratislav Geric i Rade Ilic. Ispitivanje je trajalo do 15 sati. Prilikom ispitivanja pripadnik DB Rade Ilic me je nekoliko puta osamario i nekoliko puta me gurnuo prema zidu tako da sam tom prilikom udario glavom o zid. U tom trenutku sam imao lisice na rukama i nalazio sam se u bezpomocnom stanju tako da se nisam mogao zastititi da ne udarim o zid. Ilic je trazio od mene da priznam da posjedujem oruzje i to pusku snajper i da priznam da sam vrsio sabotaze u fabrici nemenskih proizvoda u Novom Pazaru gde sam radio. Nakon ovog ispitivanja i fizickog maltretiranja, odveden sam u Rasku. Po dolasku u Rasku, u jednu meni nepoznatu zgradu, na prvom spratu, Rakonjac i Ilic su me poceli udarati palicama po tabanima. Udarali su me u nekoliko navrata od 10-15 puta, a u pauzama su mi polijevali tabane sa hladnom vodom. Za vrijeme batinjanja su bili prisuti Vlade Corbic i Bratisalav Geric i jos jedan meni nepoznat. U ovoj zgrade sam proveo oko sat vremena a nakon toga su me odveli u kraljevacki MUP. Na putu za Kraljevo, Koco Rakonjac mi je prijetio da ce me odvesti u Zvornik na razmenu za zarobljene Srbe.
Kada smo stigli u zgradu policije u Kraljevu, odmah sam svezan lisicama za radijator, a posle toga za ormar. Dok sam bio vezan za radijator, jasno sam cuo prijetnje: da ce doci "Ljube" i da ce me razbiti. S obzirom na predhodno maltretiranje koje sam predhodno dozivio, u tom momentu sam zaista osjecao veliki strah. Nakon dvadeset minuta usao je Ljube sa jos dvojicom nepoznatih. Najprije me lice zvano "Ljube", udarilo punom sakom u predjelu lica, a posle mi je naredio da dignem noge na sto sa tabanima okrenutim prema njemu i onda su me poceli udarati palicama po tabanima, on i ona dvojica nepoznatih. Udarali su me sve dotle dok mi noge ne bi pale na pod, usljed toga sto nisam mogao izdrzati takav polozaj nogu uz udaranje po tabanima, a nakon toga su me tukli palicom po natkoljenicnom dijelu. Ovo udaranje sa palicama se ponavljalo u vise navrata, a u pauzama su me ispitivali vezano za rad SDA i to: ko radi u Stranci, sta radi, zatim ko iz SUP-a radi za ovu Stranku i sta ja radim u Stranci? Nakon ovih ispitivanja ponovo su me stavljali da sjednem koljenima na stolicu, sa vezanim rukama na ledima i tabanima okrenutim prema njima a onda bi me ponovo tukli palicama po tabanima. Negdje oko 22 casa, usli su Geric, Ilic i Rakonjac i onda su me sva sestorica udarali rukama, nogama i palicama. Ova lica su me udarala po cijelom tijelu. Nekoliko puta su me usljed udaraca oborili na pod i odmah podizali kako bi mogli i dalje da nastave da me tuku. Nakon toga su mi oslobodili jednu ruku i nastavili da me tucu. kada sam pokusao da se zastitim lice i glavu slobodnom rukom, Ilic me je uhvatio ruku na kojoj su bile lisice i vukao je tako da nisam mogao drugom rukom zakloniti ovaj dio tijela. Nakon toga su svi izasli iz prostorije a usao je jedan od one dvojice nepoznatih i poceo mi postavljati ista pitanja koja su mi predhodno postavljali. Posle toga, negdje oko 00,30 iza ponoci, Geric, Ilic i Rakonjac su me krenuli za Novi Pazar. U Pazar smo stigli oko 2 sata posle ponoci. Vozili su me automobilom "jigo", bijele boje, kraljevacke registracije. Usljed sile koju su prema meni upotrebili pripadnici MUP-a, pretrpio sam sljedece povrede: rascep desne bubne opne, krvni podlivi na ledima, zadnjici, kao i krve podlive na dlanovima obe sake, oguljotine i podlive u predjelu rucnog zgloba. Ove povrede su okvalifikovane kao: jedna teska i vise laksih povreda. Pripadnici MUP-a su upotrebili silu kako bo od mene iznudili iskaz koji bi eventualno teretio kako mene tako i druga lica. Pored toga sa me ponizavali i vrijedali".

Sefko Salkovic (1980) iz Novog Pazara:

"Bio je 23. novembar 1996. godine. Petak. Vrijeme skolskog odmora izmedu petog i sestog casa. Ja sam stajao u holu, ispred ucionice gdje smo trebali imati sesti cas. Prof. Safeta Zekic stajala je u holu, preko puta mene. Grupa ucenika je iznijela tasnu Ravic Branislava, ucenika II-8 iz mog odeljenja, smjer elektromehanicarski za masine i opremu. Oni su poceli, saleci se, da se dobacuju sa tasnom. Oni su tada napravili krug i u njemu se dobacivali. Neko od ucenika je bacio tasnu u mom pravcu; umalo da me udari u glavu, ja sam je uhvatio i odbacio u pravcu odakle je dosla, ne znajuci cija je. To je primjetila i profesorica Zekic i insistirala da svi udemo u ucionicu. Poceo je cas. Profesorica je prozvala Skrijelj Envera i Hadzic Resada da ustanu. Pitala ih je zasto su se dobacivali sa tasnom druga iz odeljenja. Skrijelj je odgovorio da se on nije dobacivao ali ona mu je ponovo potvrdila da ga je vidjela u grupi ucenika kada je iznio tasnu. Profesorica ih je zapisala u dnevnik u rubrici gdje se pisu opomene za kaznu. Pitala je Ravic Branislava da joj potvrdi ko se sve jos dobacivao sa njegovom tasnom. On joj je potvrdio samo za ovu dvojicu Skrijelja i Hadzica. Profesorica je naknadno prozvala i mene rijecima: "Ustani i ti Salkovicu". Ja sam ustao. -"I ti si bio. Vidjela sam te kad si bacio tasnu". Vjerovatno je vidjela u trenutku kad sam odbacio tasnu koju su mi bacili u pravcu glave pa sam je odbacio, bojeci se da me ne povredi. Jedino na osnovu toga je mogla da posumnja na mene. Obratio sam se Ravicu rijecima: "Ravicu, jesam li ti ja bac'o tasnu?" On je prvo odgovorio da nisam, a posto je profesorica uporno tvrdila da jesam, onda je i on potvrdio. Zapisala je i mene za kaznu. Nakon prozivke pocela je sa predavanjem. Kada se zavrsio sesti cas izasli smo svi zajedno. U isto vrijeme zavrsili su casove svi ucenici KV-ea, a nakon pet minuta i ucenici Gimnazije, Tekstilno-kozarske skole i Osnovne skole 25. maj. Bilo je mnogo ucenika. Mozda hiljadu. Na vrhu ulice na ulazu Gimnazije, kod tezge za pomfrit bila je velika guzva. Ucenika. Ja sam isao uporedo sa Ravicem, drugom iz mog odeljenja. Obratio sam mu se rijecima: "Evo, vidis Ravicu, profesorica nas zapisa za kaznu". Dok sam se ja okrenuo ka njemu i razgovarao neko iz guzve, iza mojih leda, ga je udario boksom ispod oka, neznam s koje strane. Cini mi se da sam se samo malo pomjerio mozda bi udario i mene. On se zadrzao na mjesto gdje je primio udarac govoreci: "udari me neko". Pogledao sam ali se u tom trenutku nista nije primjecivalo. Nije bilo ni crvenila. Mozda mu je kasnije nateklo i pomodrelo. Ne znam... Poslije toga smo se razisli i otisli kuci. Vikend sam proveo u kuci, normalno ne sluteci sta ce sve proizici iz toga. U ponedeljak, 25.11. za vrijeme prakse prisao sam Ravicu da ga pitam kako je, ali on nije htio da razgovara. Bio je ljut i ponasao se divlje kao da smo ga mi ubili. Negdje oko 9,30 casova za vrijeme odmora izasli smo na dorucak u cevabdzinicu "MBA". Bilo je mnogo ucenika pa zbog toga nisam stigao na vrijeme da kupim dorucak. Kasnio sam dva-tri minuta na cas. Pred pocetak casa kako su mi drugovi pricali kasnije, u holu barake gdje odrzavamo praksu iskupili su se ucenici i zatekli Ravicevog oca u hodniku a napolju su ga cekali policajci u autu. To su bili Ravicevi rodaci koji rade u SUP-u. Ja sam u trenutku dolaska u baraku vidio napolju policijski auto kako nekog ceka a zatim sam cuo, priblizavajuci se ucionici, viku i prijetnju ucenicima. Cuo sam da se pominje i moje ime i da mi se prijeti. To je bio Ravicev otac. Preko puta nase ucionice odrzavao je cas nas razredni. Razmisljao sam da li da mu se obratim, pa sam pomislio mozda je nezgodno da prekidam cas, bolje je da se obratim svojim roditeljima. Otrcao sam kuci. Zvao sam ispod zgrade. Mama se tek vratila od ljekara pa je otisla da kupi hljeb u obliznjoj radnji. Ni sestra u tom trenutku nije bila u stanu. Isla je uz stepenice. Potrcao sam i ja uz stepenice. U trenutku kada sam stigao do stana sestra je otkljucavala vrata i ulazila u stan. Pitao sam je brzo, "drezgovito": gdje je mama? Cinilo mi se da trci neko za mnom. Sestra mi je odgovorila da je mama u radnji. Otrcao sam do nje. Ispricao sam joj na brzinu sta se desilo sa drugom Ravicem, prijetnjama njegovog oca u skoli i policiji koja ceka ispred barake. S obzirom da je Ravicev otac prijetio i meni, izmedu ostalih ucenika, da je vikao da ce nas dici u vazduh, gdje je taj Salkovic, nisam smio bez roditelja da idem. Rekao sam majci da dode brzo za mnom u skolu i da je trazi razredni hitno. Ja sam otisao ispred nje. Nisam mogao da je cekam. U meduvremenu, kada sam stigao u skolu, Ravicev otac je s policijom otisao u susjednu zgradu, kod direktora. Usao sam u baraku gdje se odrzavala praksa. Kada sam usao u ucionici Hadzic, Skrijelj i jos nekoliko ucenika pisali su, na zahtjev direktora, neke izjave. Rekli su mi da me trazi Ravicev otac sa policijom. Profesor Omer Salihovic mi je rekao da se obratim razrednom starjesini, profesoru Rifatu Mahmutovicu. Razredni mi je rekao da se obratim direktoru jer su me optuzili da sam ja organizovao nekog da udari Ravica. Pitao sam razrednog kako sam ja mogao da dovedem nekoga, kada smo zajedno sa Ravicem izasli sa sestog casa. Razredni mi je odgovorio da dokazem da nisam a da ce u meduvremenu sazvati sjednicu Vijeca da me iskljuce iz skole, jer svaku tucu kaznjavaju iskljucenjem iz skole. Pa zasto mene kad ga nisam udario? - pitao sam. -Ne znam ja, javi se direktttttoru, odgovorio mi je. U meduvremenu majka mi je bila kod direktora ne znajuci da sam u isto vrijeme bio kod razrednog. S obzirom da su u to vrijeme privedeni u SUP Hadzic i Skrijelj majka se uputila tamo misleci da sam i ja sa njima. Nakon razgovora sa razrednim otisao sam kod direktora. Obrazlozio sam sve sto mi je rekao razredni starjesina. Direktor me je obavjestio da je policija odvela Skrijelja i Hadzica u SUP a posto je smo zavrsili praksu rekao mi je da idem kuci i cekam policiju da ce verovatno doci da me privedu. Odgovorio sam da ja nisam kriv i da se ne bojim policije ali cu otici kuci. Pri povratku kuci prolazeci pored SUP-a vidio sam sestru, uplakanu, kako stoji ispred te zgrade. Pitao sam je sta ce tu. Odgovorila mi je da je mama ovdje jer je pomislila da sam i ja u SUP-u, posto me nije bilo u skoli u vremenu kad je ona bila kod direktora. Tada joj je direktor rekao: "Idi u SUP verovatno je i on tamo." Znajuci da nisam kriv usao sam u zgradu SUP-a, da se javim majci. Unutra, u prizemlju zgrade su bili Hadzicev i Skrijeljev otac i moja majka. Pored vrati na klupi sjedio je i Ravicev otac. Jedan covjek u civilu sjeo je do njega i upitao ga, kako ti je sad dijete (posto je Branislav mnogo ranije imao neke operacije od glave jos kad je bio mali od sedam godina. Tako kazu da je imao udes). Ravic mu odgovori: "Dobro je, evo ga. Ali vidis sta su mu uradili? Koji? -pita ga. Ovi, mamicu im njihovu! Okrenu se ka meni gledajuci me preko i dodade preteci: "Rodice mecku ili ce reci ko je". Moja majka se okrenula k njemu obracajuci mu se rijecima: "Aman, zbog tasne ta svada, evo dovde da dode. Hvala Bogu sto njemu nije nista bilo". Ponovo se okrenuo k meni i rekao mi: "Rodices mecku i nema sutiranja, i bice kao nekad sto je bilo". Bilo mi je neprijatno prvo zbog toga sto sam po prvi put usao u SUP. Izgubljeno sam se ponasao a jos vise su mi bile neprijatne njihove bezrazlozne psovke i prijetnje. U tom trenutku je izasao na hodnik Semso policajac i vikao: "Gde je taj Salkovic? Jos niste uspeli da ga nadete? Ubica jedan!" Ja sam se okrenuo i pogledao ga zacudeno. Obratio mi se strogo. "Sto me gledas?" -Pa ja sam taj Salkovic, odgovorio sam mu. Zapovijedio mi je prijeteci, hajde ulazi ovamo. Usao sam sa majkom zajedno u prostoriju koja se nalazila u prizemlju zgrade. Imao je takav odnos prema meni kao da sam pocinio neko veliko krivicno djelo. Obracao mi se cijelo vrijeme ljutito i osorno. Zapovijedio je mojoj majci da sjedne. A meni je rekao: "Ti stoj uz tu katedru i pristojno se ponasaj. Znas gde si? Spusti ruke dole! Znas sta si ti uradio? Ti si moj i Bozji." Mojoj majci se drao sto nema kod sebe isprave. Ona nije znala da ce iz skole morati u SUP da ide pa ih zato nije ni ponijela. Ljutio se i zato sto nije bio niko kuci kada su dolazili da me traze. Majka je u to vrijeme bila kod ljekara. Kada se vratila otisla je u radnju, a ja sam u meduvremenu dosao da je zovem da pode hitno u skolu. Ona nije imala vremena da misli jos na isprave. Pitao je majku da li zna kakvo joj je dijete: "Znas sta je uradilo? Ono ti je ubilo Ravicevo dijete", potom je majku isterao napolje. Ja sam ostao sa njim i jos trojicom policajaca. Nakostresio mi se i krenuo zamahujuci rukama, vicuci: "Stani mirno! Nas je ovde cetvorica, udavicemo te kao misa. Sad cu da ti glavu nabijem u fioku (i jos nesto sto ne mogu da se izrazim), i da te gazim i bijem ovom gumom dok ne crknes". U tom trenutku, dok se on meni drao, moj otac se pojavio otvarajuci vrata. Njega je u meduvremenu zvao telefonom Semso policajac obracajuci mu se: "Gdje si ti ubico, znas li gde si spremio dijete, znate li da ste ubili Ravicevo dijete. Javi se direktoru skole". Otac je otisao u skolu kod direktora gdje je obavijesten da od toga nema nista i odatle je upucen u SUP. Mom ocu je bilo prvi put da zbog ovakvih stvari ude u SUP. U trenutku kad je otvorio vrata, Semso mu se obratio: "Gde si ubico? Ubice. Znas gde si poslao dijete?" Otac mu odgovori: "Vi ste meni rekli da je moje dijete ubolo nozem , pa da je ubijeno dijete radnika SUP-a. Nazvali ste me i ubicom. Za mene je to velika uvreda". Semso mu je vikao: "Tisina! Ko ti je to rekao?" Pa ti si mi rekao, odgovorio mu je moj otac. Nastavili su, u prisustvu mog oca, sa prijetnjama i optuzbama da sam ja udario boksom Branislava, psovao mi sestru i majku, te da sam bio isteran sa sestog casa sto nije istina. Da sam bio na casu mogu potvrditi i profesori. Drzali su me pod strahom i prijetnjama ukupno tri i po sata. Na kraju mi je rekao: "Sad cu da te posaljem gore na sprat gde su ubice. Sve ces ti priznat gore i sto jeste i sto nije. Rodices ti mecku ako treba." Izasli smo na hodnik. Otac je ostavio licnu kartu na prijemnom. Semso se okrenuo mojoj majci i sestri vicuci na njih: "Sta cete ovde? Izlazite!". Nama je rekao da idemo na sprat. Gore na spratu u prostoriji u kojoj sam usao sjedio je na prozoru jedan policajac obrijan do glave i Slavo Ravic, radnik MUP-a. Obrijani policajac, kad me je ugledao, skocio je kako je sjedio, sa prozora i zaletio se ka meni pa kad je ugledao mog oca ustuknuo je. Ravic se okrenuo ocu i rekao mu: "Znas Eteme, ne mogu sto te znam (zna ga sa portirnice kada ide u obilazak firmi) inace sad bih vas obojicu digao u vazduh." U to se pojavio Dabetic, on je neki komandir ili ima neki visi cin, ne znam ni sta li je. Dabetic je rekao Ravicu: "Pusti ih Slavo, oni su upuceni kod mene". Semso mi je prethodno dao laznu sliku o spratu kako gore lome, ubijaju, da ce mi slomiti kicmu, da ce me razbiti k'o jaje, te da cu vidjeti sta su dva svijeta. Medutim, Dabetic je veoma korektno i uljudno postupio prema meni. Saslusao je Branislava Ravica i mene. Branislav je potvrdio da ga ja nisam udario ali da mozda znam ko je. Prvo je rekao da je to bio plav decko, pa crn, da je mali, onda veliki. Dabetic ga je pitao da li smo bili zajedno na sestom casu. On je potvrdio. Pa kako je mogao da ti dovede nekog kad se to desilo odmah nakon sestog casa a on nije napustao cas, upitao ga je Dabetic. Dabetic je meni i Branislavu rekao da izademo i sacekamo na hodniku. Unutra su ostali nasi roditelji. Dok smo cekali u hodniku Branislav je u meduvremenu doveo obrijanog policajca i pokazujuci na mene rekao mu: "To je taj decko". Celavi policajac je poceo da mi prijeti: "Znas li ti da mi je Branislav burazer. Treba vi da znate koga ste dirnuli. Dirnuli ste Ravica. Ja cu se premaskirati pa cu vas pobiti. Cekacu vas i ispred skole i kod kuce. Jednostavno ovde cu vas sad pobiti!" U tom trenutku otvorila su se vrata i Dabetic nas je ponovo pozvao unutra. Mi smo usli. Dabetic je pitao Branisavljeovog oca, u mom prisustvu, da se pomirimo. On je odbio odgovorivsi: "Nema mirenja. Ja cu s njima rat!" Ja sam se tresao. Ruke su mi se tresle. Noge su mi drhtale. Gubio sam tlo pod nogama. Nisam imao snage da stojim. Dabetic mi se obratio rijecima: "Idite vi sad kuci, smiri se malo. Cekaj sudski poziv i pokusaj ako ikako mozes da se setis ko je udario Branislava". Krenuli smo kuci. Na izlazu iz zgrade Branislavljev otac je povukao mog oca za rukav i povikao: "Gde cete vi ubice? Vi ne treba da idete kuci!". Moj otac mu je mirnim tonom odgovorio: "Nama je Dabetic rekao da idemo kuci. Stigli smo kuci. Nakon cetrdeset i pet minuta zvonio je neko. Moj otac je otvorio. Pred vratima je ponovo stajao Semso sa jos jednim policajcem. Prijetio je mom ocu: "Ubice pobegli ste iz SUP-a. Hajde, ponovo polazite sa mnom!" Nije mi cak dozvolio ni da obucem perjanu jaknu. Ja ga ipak nisam poslusao vec sam obukao jaknu. Moj otac nije stigao ni sako da obuce. Nisu mu dozvolili. U hodniku SUP-a je bilo mnogo hladno. Grijanje nije radilo. Ulazna vrata nisu dali da zatvorimo. Cekajuci u hodniku otac se obratio Semsu policajcu: "Dobro sta treba ovo da znaci! Nas je pustio komandir Dabetic". - Lazes, odgovorio je Semso. U tom trenutku je silazio niza stepenice komandir Dabetic. Pogledao nas je zacudeno. Otac ga je zamolio da potvrdi da nas je pustio. Odgovorio je da nas je pustio mada je trenutno doslo do nesporazuma. Trazili su sudiju. Sudija nije htio da dode. Dugo smo ostali cekajuci na hladnom hodniku. U meduvremenu moja mlada sestra je donijela ocu jaknu. Cekali smo skoro pet sati ja, moj otac i roditelji Hadzica, Skrijelja i Ravica. Otac mi je inace onako bolestan ima i gangrenozno stanje jednog stopala, zakrecenje krvnih sudova i srcane tegobe. Tek navece oko 20 casova Semso nam je rekao da idemo kuci jer sudija navodno nije htio danas da nas saslusa i da dodemo ujutru u 08 casova 26. novembra. Da se javimo prvo u SUP, pa da idemo u Sud. Sutradan smo se javili u SUP odakle su nas policijskim autom sproveli u Sud. U sudnici smo saslusani. Prvo je saslusan Skrijelj Enver. Enver je tvrdio pred sudijom da je navodno cuo od drugova kako sam ja udario Branislava sto je Branislav demantovao potvrdivsi sudiji da ga ja prstom nisam takao. Ja sam u prisustvu sudije pitao Envera od kojih je to drugova cuo. Nije mogao da odgovori pravdajuci se da je to usput cuo i da ne zna od koga. Hadzic je ispricao sudiji da u to vrijeme nije bio tu ni on ni Skrijelj jer su obojica isli da uzmu neku jaknu. Sudija nam je rekao da smo svi slobodni i da mozemo da idemo kuci. Otac i ja smo se pozalili sudiji na prijetnje Branislavljevog oca i ostalih njegovih rodaka koji rade u SUP-u. Rekli smo i to da mi je Ravicev otac zaprijetio da ce me obloziti dinamitom i dici u vazduh. Sudija nas je uputio na nacelnika SUP-a, Mirka Rakonjca. Uputili smo se u SUP. Posto je nacelnik bio zauzet uputili su nas na nekog Krsmanovica ne znam kakvu funkciju ima ali su nas na njega uputili. Dali smo izjavu on je ukucao i obecao da nas niko vise nece dirati i uznemiravati. Medutim, u subotu 7. decembra oko 10 casova ujutru, kada sam izasao iz kupatila u sobi oba roditelja su mi plakala. Pitao sam ih sta im je. Oni su mi odgovorili: "Sine, dosli su ponovo da te uzmu". Policajcima smo obecali da cemo ja i otac sami doci. Ponovo je bio Semso policajac. Poceo sam da se tresem. Morao sam da popijem tablete za smirenje. Ranije nikad to nisam cinio niti sam imao probleme ovakve prirode, niti sam ranije ikad uzimao tablete za smirenje. Ovo mi je prvi put. A sada mi ni tablete vise ne pomazu. Ne mogu da se smirim. Od 25. novembra od kako su me privodili imam neopisive strahove. Strah me je da se krecem. Ne mogu ni da spavam. Stalno mi je policija pred ocima. Postao sam nervozan i agresivan. Da nastavim, popio sam tabletu kao sto rekoh i otisao sa ocem u SUP. Prijavili smo se. Dok smo cekali u hodniku naisao je nacelnik SUP-a, Mirko Rakonjac. Kaze da je dosao u obilazak SUP-a. Moj otac mu se obratio i ispricao sve sta nam se desava, za traume i sve ostalo sto prezivljavamo u SUP-u. Nacelnik nam je obecao da ce razgovarati sa visim inspektorom, Goranom Simonovicem. Posto je Branislavljev otac izvadio ljekarsko uvjerenje da se radi o tezim tjelesnim njegovog sina, i da je navodno bio 13 dana na bolnickom lijecenju, a u stvari samo je sedam dana bio otsutan iz skole. Svaki put kad sam bio privoden u SUP bio je i Branislav prisutan pa mi nije jasno o kakvom se zapravo bolnickom lijecenju radi. Nekoliko minuta nakon razgovora sa nacelnikom MUP-a pozvan sam kod inspektora Simonovica u br. 25. Inspektor Simonovic mi se predstavio: "Ja sam inspektor za ubistva, silovanja i ostala seksualna zlostavljanja. Sedi na taj stolici, imas cast da sedis gde sede sve ubice, kao sto su Macak i ostali u zatvoru." Sjeo sam. Bilo mi je jako tesko. sve mi se okrenulo jos kad mi je rekao zasto je inspektor, da ne govorim o ostalom. Procitao mi je Ravicevu izjavu. Ova izjava se uopste nije poklapala sa predhodnim izjavama koje su date kod Semsa, Dabetica i sudije. Rekao sam da izjava nije u redu i da se ne poklapa sa predhodnim izjavama. U novoj izjavi je iznijeto da sam u bjekstvu, sto nije tacno, da mu je Skrijelj rekao da sam ja doveo nekog da se tuce sa Branislavom, da sam bacao tasnu i ostalo. Procitao mi je i neki pravilnik o tezoj tjelesnoj povredi po kome se za povredu ovakve vrste ide u zatvor od sest mjeseci do pet godina. Uzeo je neku listu na kojoj je pisalo Opstinski zatvor velikim, crnim, stampanim slovima i rekao mi da ce da mi odrediti pritvor od tri dana zatvora. Ja sam odgovorio da ja ne mogu ici u zatvor ni tri dana, ni sest mjeseci a niti pet godina jer ja nisam nikog udario a kamoli nanio tezu tjelesnu povredu. Rekao mi je da ce me poslati tri dana sa ubicama da vidi kako cu se nositi sa njima gore u istoj zatvorskoj sobi. Onda mi je rekao da izadem da se ohladim malo, u hodnik. Izasao sam. Pozvao me je nakon pola sata da ponovo udem. Ocu mi je pozlilo. I meni je bilo tesko. Otac ih je molio da ga prebace do zdravstvene ustanove jer mu je tesko. Inspektor Simonovic je samo cutao. Otvorio je fioku i izvadio kraci, crni pendrek, koji je ranije policija koristila, i rekao mi: "Ako mi sad padne mrak, na ove moje, crne oci ima da te oborim tu i da te bijem ko konja". Ja sam ga molio da me pazljivo saslusa. Poceo je da unosi moju izjavu u svesku gde su bile i izjave Skrijelja, Hadzica i Ravica. Kada me je saslusao zakljucio je da sam nevin. Poceo je korektnije da se ponasa prema meni i mom ocu. Meni je rekao da ponovo izadem u hodnik a otac je ostao, sjedeci na stolici, jer mu je bilo tesko. Nakon pet-sest minuta inspektor Simonovic je ponovo izasao na hodnik i pogledao me. Ja sam se cijelo vrijeme na hodniku plakao i drhtao. Bilo mi je jako tesko. Ruke su mi se tresle nenormalno. Nisam mogao da se smirim. Poceli su da se koce pojedini dijelovi tijela. Kada je inspektor vidio u kakvom sam stanju poceo je da me tesi. Zapoceo je jedan drugaciji razgovor. Pitao me da se nisam s nekim u odeljenju svadao, pa da mi je neko nemjerno podmetnuo sve ovo. Ponovo me uveo u kancelariju. Tamo su bili komandir Dabetic i moj otac. Inspektor Simonovic nam je rekao da idemo kucu i tutnuo mi broj telefona u dzep i rekao mi da ako nesto slucajno saznam da mu javim. Ja sam se veoma lose osjecao. Jedva sam dosao od SUP-a do kuce, iako mi stanujemo blizu. Bio sam u teskom psihofizickom stanju. Isto sam se tako osjecao i sutradan. Popio sam "bensadin" od pet miligrama. Malo sam se smirio. U ponedjeljak 9.12. otisao sam u skolu. Imao sam praksu. Direktor je nekog poslao po dnevnik kod profesora Hrana Kostica posto su stigli radnici SUP-a da provjere da li sam bio prisutan na sestom casu 23.11. kada se desio incident sa Ravicem. Poslije provjere ponovo je vracen dnevnik. Meni nista nisu odgovorili. U utorak 10.12.96. godine, negdje oko 07 casova imali smo cas fizickog. Ja sam bio dezurni pa sam morao da ostanem u svlacioni da cuvam stvari. U svlacioni mi je Skrijelj rekao da je ponovo privoden i da je navodno cuo da je Ravica udario neko od mojih drugova i da sam ja kriv. Zaprijetio mi je da ce to sto je cuo reci u SUP ako ga ponovo budu privodili.
Sjecao sam se svih prizora koje sam prezivio. Te slike su neprekidno bile pred mojim ocima. Znao sam sta me ceka ako me ponovo budu pozvali. Sve vise me obuzimala malaksalost. Zapadao sam sve vise u jedno tesko stanje. Vec na trecem casu dobio sam bolove u zelucu, od muke. Dobio sam vrtoglavicu, pracenu jakom glavoboljom. Za vrijeme odmora nisam mogao na nogama da stojim. Nadao sam se da ce mi izlazak na vazduh donijeti olaksanje. Prevario sam se. Nista mi nije bilo bolje. Cetvrti cas smo imali kod razrednog. Poceo sam da se gubim. Smucilo mi se. Povracao sam. Razredni je rekao da idem kuci. Nisam smio da izostajem. Ne znam kako bi to shvatili s obzirom da sam zapisan 23.novembra za kaznu za iskljucenje i da ne smijem da izostajem. Tada je moj razredni izjavio da je cuo od nekih ucenika da sam ja udario boksom Ravica i on me je predlozio za kaznu ne saslusavsi me. Isti dan sam bio suspendovan pa sam ulozio zalbu da ovaj slucaj razmatra Odbor skole. Vratili su me ponovo do razmatranja zalbe. Zbog toga bez obzira sto mi je bilo lose nisam smio ici kuci vec sam se umio i nastavio ponovo cas. I peti cas sam nekako izdrzao sa glavoboljom, povracenjem, malaksaloscu i vrtoglavicom. Meni nista nije bilo bolje ni na sestom casu. Kada se zavrsio sesti cas jedva sam dosao do kuce. Isao sam jako sporo. Zavodio sam se usput. Cak je i moja majka, primjetila dok me je cekala na terasi zabrinuta za mene, neznajuci sta se desilo jer sam kasnio. Osjecao sam veliku tegobu i malaksalost. Ispred zgrade u kojoj stanujem izasla je majka da me sretne. Pomogla mi je da izadem uz stepenice. Pozurila je da mi doda casu vode. Nije uspjela. Ja sam pao u komu. Bio sam u besvjesnom stanju. Nisam znao vise nista sta se desava. Sta je dalje bilo mogu vam reci samo ono sto su meni roditelji pricali.
Njegova majka kroz plac dodaje: "Pao je kao svijeca. Bez svijesti. Izlazila mu je pjena na usta. Vrisnula sam: -Kuku, umrije mi Sefko! Komsiluk se sviko. Polivali smo ga, vodom, nista nije pomoglo. Muz je zvao hitnu pomoc vise puta. Odgovorili su nam da ne mogu doci prije pola sata. Auto hitne pomoci, je kazu, otisao za gorivo. Gledala sam bespomocno u sina misleci da je gotov. Neko od prisutnih je zvao policiju, da ona intervenise da dode hitana pomoc. Stigla je policija. Oni su pozvali hitnu pomoc. Na njihov poziv odmah su stigli. Meni su dali injekcije za smirenje. Sefko je i dalje bio u komi. Dali su mu injekciju. Nakon cetiri-pet minuta poceo je da dolazi k sebi. Kad je otvorio oci ugledao je policiju i ponovo je zapao u besvjesno stanje. Ljekari hitne sluzbe su ga odvezli do doktora Meda Nuhovica, neuropsihijatra. Dijagnoza je bila da je Sefko od prevelikog stresa i straha od policije dobio nervni slom i epilepticne napade, da mora sedam dana da miruje, da je pozeljno bolnicko lijecenje u Kraljevu. Mi ne smijemo da ga damo dalje na lijecenje".

Fahrudin Javorovac (1977) iz Novog Pazara:

"Dana 9. avgusta 2001. godine, u mestu Osjecina, negdje oko 13 casova, na putnom pravcu Loznica-Valjevo doziveo sam saobracajnu nesrecu. Do toga je doslo kada sam kao vozac, na ulasku u opstinu Osjecina, preticao kombi vozilo. Kada sam bio od prilike u polozaju paralelnom sa kombi-vozilom, velikom brzinom je izasao iz krivine automobil iz suprotnog pravca. Mojom procenom nisam mogao da preteknem kombi, te sam istog trenutka poceo da kocim. Video sam da je i drugi automobil kocio (koji mi je isao u susret). Cim je kombi prosao i ukazalo mi se slobodno mesto ja sam naglo skrenuo u desno i tako izbegao direktan udarac sa drugim kolima. Taj drugi je vozio samo pravo, ne pokusavajuci da se pomeri u stranu (desnu) i udario je svojom levom prednjom stranom u moja leva prednja i zadnja vrata, sto je zanelo moj automobil tako sto je zadnji kraj otklizao napred, a prednji nazad. U tom klizanju zadnje desno krilo mog auta je udarilo u elekricni stub kraj puta (sa moje desne strane). Posto smo se zaustavili izasli smo iz automobila.U mojim kolima je bio jos i Rastoder Ervin, a u njegovim je bio on i dve zene s dvoje dece, tako sto je jedno dete bilo u narucju jedne zene koja je sedela na prednjem sedistu, a drugo u naracju druge zene koja je sedela na zadnjem sedistu. Niko noje bio povreden u toj nesreci. Po izlasku iz kola Ervin i ja smo krenuli prema njima i pitali da li mozda ima povredenih, dok je vozac iz drugih kola, sa kojima smo imali nesrecu (bio je to "audi" 80, metalik boje) krenuo prema meni, psujuci i preteci da ce da nas ubije, i uhvatio me je za vrat rukama. U tom terenutku Ervin je pokusao da me oslobodi od napada vozaca iz drugih kola (ciji je nadimak Batan). On je stao izmedu nas i odgurnuo mene u stranu. U tom trenutku on (Batan ) napada Ervina i u tome uspeva da ga udario ga je glavom i izbio zub, raseca usnicu. Ervinu je obilno tekla krv i njome je natopio odecu. I pored toga mi smo nastavljali da ga smirujemo, dok je ovaj pozvao mobilnim telefonom nekoga i pricao mu da pozove svu rodbinu i prijatelje, da mu donese pistolj i da ga napuni. On je i dalje pretio kako ce da nas pobije, a Ervin je uspeo da preko neke osobe koja se tu zadesila pozove lokalnu policiju. Policija je brzo stigla i izvrsila uvidaj na nacin meni nepravilan i sumnjiv, jer im je Batan davao ,,instrukcije" sta i kako da urade. Ervin i ja se nismo mesali u njihov posao niti su oni nas nesto pitali. Batan je celo vreme pretio i pominjao pistolj i psovao je. To su sve culi policajci ali nisu ni na kakav nacin reagovali. Ja sam osetio da se iz ,,Batanovih" usta oseca alkohol i mislim da je bio pod dejstvom alkohola. Jedan od saobracajaca je mene pitao da li sam ja pio i imali potrebe da mi vrse test krvi, na sta sam ja odgovorio da nisam pio alkohol a da treba uraditi taj test. Posle toga su nas odveli u lokalni dom zdravlja (,,Batana" i mene) gde su nam uzeli dovoljne kolicine krvi za test. Prvo su njemu uradili test, a onda i meni. On je odmah po vadenju krvi izasao vani sa ljudima koji su i bili u toj prostoriji. Oni su svi bili, prijatelji medu sobom (i policija, i radnici iz doma zdravlja i on "Batan") sto me je i navelo u to da posumnjam u tacnost njihovog posla (kao u policiji, tako i u domu zdravlja). Kada smo to zavrsili, ja sam od policajca koji je bio uz nas, zatrazio njihovu pomoc ne sumnjajuci u to da ce biti problema dalje sam "Batanom" i njegovim prijateljima. Na to je policajac rekao da nece biti problema i da je ovim njegov posao zavrsen. A ako (Batan i ja) budemo hteli da se dogovaramo oko nadoknade stete, da to njih (policiju) ne zanima. Policija nas je vratila na mesto udesa i otisla, gde su nas cekali Ervin i jos trojica ,,Batanovih" prijatelja. Pretnje su bile nastavljene od strane ,,Batana" i jos jednog njegovog prijatelja (mislim da mu je zet) samo u blazoj formi, posto smo mi ( Ervin i ja), videci nas polozaj i situaciju, pokusavali da ugodimo ,,Batanu" na sve njegove zahteve. Ugadali smo mu tako sto smo pristajali na sve sto on zatrazi. On je rekao da nas nece pustiti od njega, sve dok mu mi ne isplatimo sumu novca koju on trazi za ,,odstetu njegovih kola", pa cak ako treba da ce nas drzati i kod kuce dok to ne zavrsimo. Onda su nas odveli u jednu kafanu u Osjecini, poznatija kao "kafana kod Grge", na autobuskoj stanici. Tamo smo pricali normalnije, a sigurno zbog toga sto smo mi pristajali na sve njihove uslove. Tada sam ja pozvao brata Mirsada preko mobilnog telefona u Novom Pazaru i ne smejuci da mu detaljno pricam o nezgodi i pretnjama mi smo se ipak nekako sporazumeli i upoznao sam ga ukratko o nasoj situaciji. On je na to reagovao tako sto je odmah pozvao OUP Osjecina i zatrazio je od njih pomoc. Oni su bili vrlo neljubazni prema Mirsadu, uveravajuci ga da tamo nema problema i da nema potrebe da oni intervenisu. Ne znam na koji nacin on je uspeo da svojom inacijativom poslje patrolu policijsku u kafanu gde smo mi bili. Policija se obracala ,,Batanu" (izdvojeni od nas ostalih) dok smo mi sedeli na terasi kafane sa odprilike 10 njegovih prijatelja. Posle povratka ,,Batana", pozvali su Ervina i pricali sa njim. "Batan" mi je tad poceo opet pretiti misleci da smo mi pozvali policiju , na sta sam ga ja uveravao da nismo (sto je i bilo nemoguce). On je na to rekao da ce lako da sazna sa kojeg je broja pozvan taj anonimni poziv, i ako to budemo mi (Ervin i ja) rekao je da ce da nas ,,postroji i pobije" (To su njegove reci). U meduvremenu je stigao jas jedan "Batanov" prijatelj sa automobilom marke "BMW", sa svajcarskim tablama i jedan "majstor limar" (po njihovim recima), opet, po meni, njihov prijatelj. Kad se Ervin vratio , a policija otisla, opet smo se vratili na mesto udesa i dalje uz "Batanove" prijetnje. Bilo nas je petorica ukupno kada smo se vratili tamo. Tamo je ,,Batan" rekao da ima prijatelje u OUP-u i da mu je sam nacelnik prijatelj pa ce tako lako saznati koje trazio pomoc od policije. U tom trenutku me je Mirsad opet zvao i rekao da ce opet doci patrola, a mi da udemo u njihova kola, a ostavimo nas automobil i ostale. Onda stize patrola koja staje pored ,,Batana" i njemu se obraca recima, Da li ima nekih problema"? On naravno kaze da nema. Ja tom trenutku prilazim patroli i pitam ih za prevoz do OUP-a. Oni na to pristaju i mi ulazimo u patrolna kola koja nas voze do OUP-a Osjecina. U OUP-u su nas policajci pitali za slucaj, sta se desilo da bi se bolje upoznali sa slucajem. Pored svega nisu bili korektni i profesionalni na nase zahteve zastite (koja nam je bila potrebna) nisu odgovarali niti su uzimali za ozbiljno, vec su zbog tog naseg insistiranja cak bili i pomalo arogatni. Rekli su kako nema problema i kako mi mozemo slobodno da idemo. Mi naravno nismo isli jer smo bili nesigurni u nasu bezbednost i trazili da nam daju pratnju do Valjeva. Oni nisu pristajali na to i pored angazovanja i mog brata Mirsada. Mirsad je u meduvremenu trazio pomoc od drugih organa unutrasnjih poslova (Valjeva i N. Pazara), ali je sve bilo bez uspeha, dok nije obavestio republicki MUP u Beogradu. Kada je nacelnik OUP-a Osjecina cuo za gospodina Ðukica iz republickog MUP-a i kako je ovaj upoznat sa situacijom (a verovatno je Ðukic i delovao), on je promenio odnos prema nama. Prije toga isti nacelnik je mene pitao oko nagodbe sa ,,Batanom" i rekao mi kako treba da ja njemu nadoknadim stetu. Naravno, i meni je to bilo sumnjivo i nelogico , pa sam mu to i rekao. A rekao sam i sto su mi saobracajci sa uvidaja rekli,, mi smo uradili uvidaj i time zavrsili nas posao. A dogovori oko nadoknade stete nas ne interesuju". On (nacelnik) se tu naljutio i rekao da ja ne bih smeo tako sa njim da pricam. Posle Ðukica i posle promene odnosa prema nama, nacelnik me je odveo u svoju kancelariju i licno angazovao slep sluzbu za slep nasih kola, pozvao saobracajca koji je radio uvidaj, krim. inspektora i sudiju. Tu smo dali po tri izjave obojica a na kraju su nam i obezbedili prevoz do Valjevskog SUP-a, gde su nas cekali Mirsad i njegov prijatelj. U OUP Osjecina smo prebaceni izmedu 17-18h a napustili smo oko 21 sat".

Ervin Rastoder iz Novog Pazara:

"Dana 9. avgusta 2001. u mestu Osecina, oko 13 sati, na putnom pravcu Loznica -Valjevo doziveli smo saobracajnu nesrecu. Do nesrece je doslo tako sto je vozac kola u kojima sam ja bio preticao jedan crni kombi i to na delu puta na kome je preticanje zabranjeno, posle zapocetog preticanja, iz suprotnog pravca (znaci iz pravca Valjevo prema Loznici) nailazi vozilo marke 'audi' koje se kretalo velikom brzinom. Vozac kola u kojima sam ja bio (zove se Fahrudin Javorovac) je ugledavsi vozilo zapoceo naglo kocenje i kretanje odnosno vracanje u svoju desnu saobracajnu traku. Ceoni kontakt je izbegnut, ali je lijeva strana naseg vozila imala kontakt sa vozilom iz suprotnog smera.
Kada smo se zaustavili, posto nismo bili povredeni, izasli smo iz vozila.i posli ka vozilu sa kojim smo se sudarili da vidimo da li ima povredenih. Videli smo da i oni izlaze iz kola i da niko od njih nije povreden. Ja sam upitao: "Ljudi jeste li zivi i ima li povredenih?" Iz tog vozila je prvo izasao vozac, za koga smo posle culi da ima nadimak "Batan", on je krenuo prema Fahrudinu upucujuci nam mnostvo psovki i dohvivsi Fahrudina za vrat a drugom rukom zamasio da ga udari, ja sam videci to prisao njima i zaklonio (odbranio) i odvojio jednog od drugog, na sta me je "Batan"dohvatio za kosulju pokidao mi dugmad i udario glavom u predelu usta. Tom prilikom mi je izbio zub (zub je bio revitalizovan, nadgradnja) i rasekao gornju usnicu, na sta sam poceo obilno da krvavim. Ja sam i pored toga, coveka molio da se smiri, da cemo da mu svu stetu nadoknadimo, da ono sto je materijalno i moze se nadoknaditi, nije bitno, a da je vazno da niko nije povreden. "Batan" je i dalje i psovao i nasrtao na mene. U tom nasrtanju, u kontaktu on je zaudarao jako na alkohol a i oci su mu bile mutne, Moram da napomenem i to da su u kolima kojima je upravljao "Batan" pored njega bili jos i dve zene od kojih je jedna u narucju drzala dete (po mojoj proceni dete je bilo staro do l. godine), a druga zena je (kada je izasla iz kola) vodila devojcicu za ruku. Devojcica je opet po mojoj proceni bila stara izmedu 5. i 10. godina. Iz kola je izasao i jedan momak starosti izmedu 25 ili 30 godina. Zato mi je bilo razumljivo ponasanje "Batana". On zatim uzima mobilni telefon i poziva, pretpostavljam svoje rodake i zahteva od njih da donesu pistplj i da ga napune municijom. Za celo to vreme 'Batan" nas je psovao vredao i nasrtao da nas tuce. Onda sam videvsi da je situacija krajnje ozbiljna, zatrazio od jednog momka, koji se tu slucajno nasao, da ode i da pod hitno pozove policiju. Kada sam cuo "Batana" da poziva rodake i da trazi i pistolj, da bih ga smirio ili na neki nacin skrenuo paznju da ne cini nista nepromisljeno, rekao sam mu da sam po profesiji inspektor, nasta se on zaleteo prema meni, govoreci da bas takve voli da bije, uz naravno ostale psovke vredanja i pretnje. Tu izmedu "Batana" i mene postavlja jedna od zena iz vozila (kasnije sam saznao da je to "Batanova" sestra bila) koja sprecava "Batana i moli da me ne tuce. Tada dolaze na lice mesta nekoliko ljudi za koje sam posle saznao da su "Batanovi" brat, i zet i jos neka lica. "Batanov" zet je odmah poceo da nas psuje i vreda govoreci kao i "Batan" da ce nas pobiti itd. Za to vreme "Batanov" brat se ponasao krajnje fer i korektno, on je celo vreme smirivao situaciju i branio nas. Onda je dosla policijska patrola (saobracajci). Ja sam odmah prisao i objasnio situaciju u kojoj se nalazimo Fahrudin i ja , pokazao sam im povredu naglasio da ovi ljudi prete da ce nas pobiti i da su trazili pistolj, i trazio sam od policajaca da nas smesta zastite, i da nas vode u policijsku stanicu, zato sto smatramo da nam je zivot ugrozen. Policajci su se krajnje nekorektno poneli, odnosno nisu nas ni konstatovali. Ja sam se predstavio kao kolega, ali ni tada nije promenjen odnos policajca, cak sta vise kada sam se zalio policajcima i trazio zastitu "Batan" je i pored policajca nasrnuo na mene, nasta su se policajci takode krajnje neprofesionalno poneli dozvoljavajuci to "Batanu".
Prilikom vrsenja uvidaja uocio sam mnogo nepravilnosti npr. lice mesta nije fotografisano, nisu uzete izjave od samih ucesnika nesrece kao i od svedoka. Nisu zapisana ostecena na jednom i drugom vozilu. Sumnjam da je i merenje tragova kocenja izvrseno kako treba zato sto na jednom mestu dolazi do preklapanja tragova kocenja oba vozila tako je to bilo veoma uocljivo. Ja sam zatim zahtevao od policajca da me odvedu u bolnicu da bi mi se pruzila lekarska pomoc i usnica zasila koja mi je bila posecena usled udarca "Batana" na sta su policajci govorili da to nije njihov posao. Po zavrsenom uvidaju, policija je odvela Fahrudina i "Batana" na vadenje krvi, a ja sam ostao na licu mesta sa "Batanovim"bratom, zetom "Batanovim". Oni su se celo vreme prema meni odnosili krajnje fer i korektno. Po povratku Fahrudina i "Batana", sa vadenja krvi, mi smo pokusavali da se nagodimo sa "Batnom" oko nadoknade stete na vozilu. U meduvremenu Fahrudin je razgovarao sa bratom Mirsadom."Batan" je od nas zahtevao da mu ili otkupimo vozilo (marke 'audi' 100 disel) i 3.000 DM. Mi naravno to nismo mogli da prihvatimo nismo, ali smo pristajali na sve samo da sacuvamo zivu glavu, jer nam je ,,Batan'' celo vreme pretio da ce nas pobiti, i da ne mozemo da idemo dok nas on ne pusti, uz stalne psovke i vredanja. Zatim nas on odvedi u neku kafanu na autobuskoj stanici u Osecini, gde nastavljamo da se ,,dogovaramo'' oko nadoknade stete. Mi smo predlagali "Batana'' da njegov automobil odmah natovarimo i oteramo za Beograd u ovlasceni Audijev servis i da sve troskove transporta i popravke automobila mi snosimo. Batan to nije prihvatio, pa smo mu nudili da dovede najboljeg majstora limara , mehanicara koga on hoce i da ti majstori procene stetu,a mi cemo da platimo.
Poslije dolazi policijska patrola u kafanu i poziva ,"Batana" za njihov hastal . Pre nego sto je policija dosla , Fahrudinov brat me je pozvao preko mobilnog tlefona. Ja sam se odvojio od njih da bih mu ispricao i objasnio situaciju u kojoj se nalazimo. "Batan'' je krenuo za mnom prisluskujuci sta prica 'Kada smo se odvojili jedno dvadesetak metara meni i ,,Batanu" prisao je neki covek i rekao ,,Batanu" da je policija stigla nasta je ,,Batan" iz pojasa izvadio neki predmet, skrivajuci ga i dodaje ga coveku koji nam je prisao . Taj covek skriva ispod kosulje taj predmet i nesto se dogovaraju. Ja se vracam na mesto na koje sam sedeo za stolom. Videvsi da je policija tu, posao sam prema WC-u s namerom da policajcima skrenem paznju na sebe da bi me pozvali do njih ,i prolazeci dao sam im znak kao da pucam i znacajno gledajuci ih a ,po izlasku dosapnuo sam im da se pistolj nalazi kod onog coveka kojeg sam pominjao.
Policija je obavila razgovor sa "Batanom" a zatim mene pozvala napolje. Ja sam im ispricao o cemu se radi i objasnio nas polozaj u kojem se nalazimo. Pri tome sam objasnio da mi ne bezimo od odgovornosti, znaci priznajemo krivicu za udes i hocemo da coveku nadoknadimo stetu, ali da nam on stalno preti da ce nas pobiti, ne dâ da idemo, ucenjuje nas oko iznosa stete. Zato sam zahtevao i od ovih policajaca da nas na neki nacin zastite, ili stalnim njihovim prisustvom, ili da nas vode u stanicu policije. Policajci su rekli da od pretnji nema nista, da su to samo fore da nas zaplase, da pistolj ne postoji. Potom sam se vratio za stolom, gde je ,,Batan" odmah poceo da se dere i preti da ce nas pobiti, uz psovke pitao nas je ko je zvao policiju. Posto se malo primirio, pristao je da nademo nekog autolimara. pa smo posle svi skupa otisli namesto udesa. Moram da kazem da je celim putem i dolaskom na lice mesta, do ponovnog dolaska policijske patrole 'Batan'' bio krajnje nasrtljiv (da se fizicki obracunava) i uz psovke, vredanja i pretnje. Kada je policijska patrola dosla na lice mesta, Fahrudin je od njih ponovo zatrazio da nas vode u policijsku stanicu, i tada smo krenuli ka stanici. Moram da napomenem da je ,,Batan" preteci nam rekao da ce saznati ko je zvao policiju, i on je pozvao stanicu policije gde su mu oni odali broj, a ja to znam i ubeden sam u to zato sto je ,,Batan" naglas ponovio broj, a to je bio broj Mirsadovog telefona (Fahrudinovog brata) i samo su policajci u dezurnoj sluzbi znali taj broj. To je jas jedan tezak postupak policajaca, jer je to bilo sluzbena tajna. Po dolasku u stanicu milicije mi smo naisli ponovo na nekorektan odnos policajaca zato sto, kada smo trazili pratnju do Valjeva, oni su to kategoricki odbijali, pravdajuci se to nije njihova nadleznost. Uopste receno policija nije htela nista da ucini: pre svega da nas zastiti, a posle i da sve ono sto su trebali da obave po zakonu nisu ucinili. Tada je u stanicu dosao i nacelnik SUP-a Osecina, koji se u pocetku indiferentno ponasao, cak nas je u jednom momentu prekorio i rekao da bi trebali da se nagodimo, odnosno platimo stetu na licu mesta. Onda je usledio telefonski poziv za Fahrudina i nacelnika, posle toga sve pocinje da se menja (u odnosu policajaca prema nama). Nacelnik je odmah pozvao i trazio sudiju za pekrsaje, zatim je pozvao kriminalistickog inspektora koji je uzeo od nas izjavu za pokretanje krivickog postupka protiv,,Batana", zatim su poslali patrolu na lice mesta da cuva nase vozilo. Kasnije su pozvali i policajca saobracajca koji je vrsio uvidaj. On je naknadno od nas uzeo izjave, odnosno ono sto je trebao da odmah uradi .
Iako sam od policajaca, po dolasku na lice mesta, trzio da mi daju br. tel. slep. sluzbe oni su to ignorisali, tek kada je usledio taj telefonski razgovor, oni su i slep sluzbu obavestili. Kada je slep sluzba stigla natovarili smo vozila sudija za prekrsaj je nas je saslusao i mi smo oko 21,15 h krenuli pod policijskom pratnjom u Valjevo. Sve se to dogadalo u vremenu od 13h pa sve do 21,15h, gde smo u ,,Batanovim rukama" bili sve do 18 sati kada odlazimo u policijsku stanicu".

Munira Hodzic iz Novog Pazara:

"Bilo je, juna 1993. godine, rano jutro i otac je ustao, valjda da izade napolje. Zacula se galama. Pogledali smo kroz prozor i videli da je veliki broj policajaca opkolio oca. Izvalili su kapiju (ogradu), polomili vrata od hodnika, ispreturali sve i uzeli majku za taoca. Isla je ispred njih, a oni su stajali iza nje sa uperenim automatom, da ih vodi da pretresaju ostale prostorije kuce. Psovali su tursku majku, govoreci samo ako se neko pomeri-usprotivi, pobice nas sve. Sva vrata u kuci su polomili, lomili su i stvari po kuci. Bolesnog brata Mehdiju (32) koji je operisan od tumora na mozgu uhvatili su na spavanju. Majka ih je preklinjala da ne diraju bolesno dijete. Rekli su joj da cuti, da je talac. Brata su dohvatili za kosu, tukli su ga i sutirali dok su ga vukli niza stepenice. Otac, vezan za ogradu, molio ih je da bar bolesnika ne tuku. Njih desetak su prisli Mehdiji i poceli ga udarati kundacima i pesnicama po glaviS2]. Jedan je usao u sobu u kojoj su policajci motrili sa uperenim mitraljezima na mene, moje dvoje maloljetne djece i staru biku i rekao im: "stize pomoc, javljaju nam". Ovi su odgovorili neka stize mi smo naoruzani j.... im majku tursku svima danas. Kroz prozor sam videla kako mi vode oca i bolesnog brata samo u vesu. Deca su mi plakala, bika je kukala, a ja nisam mogla da uradim nista jer su me cuvali sa mitraljezima. Plasila sam se za decu. Nisam znala vise nista..."

Fadila Bogucanin iz Novog Pazara:

"U ranim jutarnjim casovima tog juna 1993. ustala sam da se spremim na posao. Stanujem blizu mojih i kroz prozor ugledah silnu miliciju, njih oko 300 koji su okupirali sve obliznje ulice oko kuce moga brata. Kad sam taj prizor videla ostavila sam decu i jurnula da vidim sta se tamo desava. Otisla sam naokolo kuca probijajuci se kroz kordon milicije. Naredivali su da me pucaju, da me hapse. Kad sam stigla kod kuce cula sam naredenje: "Bacajte mu bombu na kucu, pucajte u kucu!" Za trenutak su prestali cekajuci naredenje. Pricali su preko toki vokija i govorili "budite agresivniji mamicu li mu tursku..." Drzali su i suzavac pripremljen i vikali su Sefko, budi spreman! Po kuci su haos napravili, sve su razbacali i nista nisu nasli u kuci. Ponovo su trazili pojacanje. Stigao je oklopni transponter na koji niko nije reagovao, jer moj brat nije dozvoljavao nikome da se usprotivi i sve je prisutne smirivao da ne bi doslo do bilo kakvog incidenta. Moj brat je izasao i predao se. Odveli su ga sa uperenim mitraljezima uz psovku ti ces biti nasa poslastica. Ja sam ostala placuci i bespomocno gledajuci za njima."
Napomena: Prateci od pocetka sudenje 31. januara 1994. grupi od 25 Bosnjaka  optuzenih za navodni pokusaj stvaranja "Drzave Sandzak" clanovi Sandzackog odbora zabiljezili su njihove izjave o iznudivanju iskaza pred radnicima Drzavne bezbijednosti u Kraljevu i Novom Pazaru:

Ugljanin Fadil (1954):

"Uhapsen sam 22. maja 1993. godine. Trazio sam od milicionara da mi pokazu nalog kada su dosli u kucu, ali mi nisu pokazali nikakav nalog. Prilikom pretresa bila je prisutna samo milicija i niko vise. Ne znam sta su sve trazili u mojoj kuci, ali su mi tom prilikom uzeli neke kasete, devize i ostavili mi porodicu bez icega. Kada su me priveli u prostorije MUP-a u N. Pazaru jedan od inspektora mi je kazao da sam komandant. N. Pazara, a onda me udario i ja sam pao. Nastavljeno je ispitivanje i njih deset se medusobno mijenjali pri tom ispitivanju. Trazili su od mene nekakvo priznanje o kom sam ja prvi put cuo. Tog dana uvece su me odveli u Kraljevo sa jos desetak ljudi, koji su bili uhapseni kada i ja. Kada smo stigli razveli su nas po kancelarijama i ja sam ispitivan te veceri do 3,30 casova sutradan. Moje ispitivanje u Drzavnoj bezbijednosti je trajalo do 26. maja i od istraznog sudije sam ispitan 26. maja, a ne 24. maja kako stoji u zapisniku. Ranije sam bio sudski vjestak u opstinskom sudu u Novom Pazaru i poznajem istraznog sudiju Okruznog suda i njegovo ponasanje me je iznenadilo. Na njegovo obavjestenje da mogu uzeti advokata i cak sam mu rekao ko je advokat, a to je sadasnji moj advokat Mehmed Hot, odgovorio mi je da advokata mogu da angazujem iz Kraljeva ako zelim. Ja nisam zelio advokata iz Kraljeva, a nisam ni bio u situaciji da idem i da angazujem i trazim branioca u Kraljevu. Pred istraznim sudijom nisam ni reci progovorio. On je prepisao izjavu koja je stajala pred njim i koju sam navodno dao pred organima Drzavne bezbijednosti. Prije nego sto sam doveden pred istraznog sudiju receno mi je od inspektora da moram da potpisem zapisnik kod istraznog sudije. shvatio sam sta to znaci, a naime, ako ne bih potpisao zapisnik bio bih maltretiran, a tih maltretiranja bilo je mnogo, kao sto je vezivanje ruku za stolicu i ispitivanje po ceo dan u tom polozaju (optuzeni pri tome place). Cuo sam da su drugi tuceni i nocu se cula vriska iz prostorije drzavne bezbijednosti. Ispitivan sam danonocno i sigurno sam trideset puta pozivan u drzavnu bezbednost a od toga jedna trecina ispitivanja je bila nocu. Posle opisanog ispitivanja i primenjenih postupaka prema meni shvatio sam da Drzavna bezbijednost od mene zeli da cuje da kazem i da potvrdim ono sto sam prije toga cuo preko radija da se govori o nekakvoj sandzackoj organizaciji. shvatio sam da treba to da potvrdim. Poceo sam da pricam onako kako su trazili od mene, a postupak pred istraznim sudijom se ponovio i drugog i treceg puta, kao sto sam napred opisao".

Hajro Aljkovic (1948):

"Inspektor koji me saslusavao psovao mi je tursku majku, te Suljo ti majku, govorio mi je da moram potpisati ono sto je on u moju izjavu napisao pri tom me pitao da li ja znam sta je "sisa"(valjda policijski pendrek). Ja znam sta je policijski pendrek ali to ne znam a on mi je rekao da cu to da probam. Taj pendrek sam probao. To je jedan dugacki stap koji je na kraju zaobljen. Bili su me i onda je njih cetvorica usla i kazu: "Taj tvoj dobro jauce, ali moj Hodzic dobro cijuce". Toga koji me tukao sjecam se, jer je nekad radio u preduzecu "Kablar".

Etemovic Dzemail (1956):

"Ja sam popodne oko 16 casova, a ispitivan do 10 h navece u Novom Pazaru. Ispitivali su me o svemu i svacemu, a najvise o Sulejmanu Ugljaninu. Nisam mogao dati odgovor jer nisam clan SDA.. Odveden sam nocu u kraljevacku DB. Tamo su me cekali isljednici na temu S. Ugljanin i SDA. Drzali su me gore do tri sata ujutru. O Ugljaninu sam znao samo da je predsjednik stranke i nista drugo. Obecavali su mi da ce me pustiti samo da kazem ono sto su trazili o Ugljaninu. Posto nisam mogao reci ono sto nije tacno, pozvali su inspektora i rekli mu: "Vodi ovog dole, baci ga i razbij". Dosao je dezurni, svezao me u holu za ogradu i otisao. Tako zavezan za ogradu proveo sam drugi dio noci do ujutru. Dosla su dvojica i mladih policajaca i upitala me odakle sam. Odgovorio sam im da sam tu iz okoline. Jedan od njih mi je izvukao licnu kartu iz dzepa i posto je procitao odakle sam poceo je s maltretiranjem. Od svih maltretiranja osim psovanja turske majke, najteze mi je bilo guranje palice u usta. To mi je radio jedan od dvojice milicionera. Taj se navracao nekoliko puta a sve je to mirno gledao dezurni i pravio se da ne vidi. Bio sam vezan do 08 h ujutru. Posle toga su dosli iz DB i odveli me u njihove prostorije. Pocelo je na temu Ugljanin, SDA. Ponavljao sam da nista neznam jer nisam clan SDA... Uzalonili su stolicu sa tvrdim sedalom uza zid, rekli su mi da izujem cipele i carape, sjednem pokolenke, okrenem lice prema zidu, vezali su mi ruke na leda i pocela je nezapamcena tortura. Covjek koji me ispitivao poceo je sa rijecima, znas li kako tvoji Turci biju? Ja sam govorio da nisam Turcin vec Bosnjak. U toj prostoriji bilo je vise inspektora tako da nisam mogao vidjeti kome tuce. Udarali su me po tabanima, ledima i glavi. tabani su se zagrijali tako da nisam osjecao da su moji. Prije nego sto sam skinuo carape izvadili su jednu veliku palicu (pokazuje rukama kolika je palica) koju prvi put vidim. Rekli su mi, Dzemo, ovo je nova ti ces da je probas. Pitali su me jednako i ispitivali o eksplozivu i SDA a najvise o oruzju. U jednom momentu sam im rekao ,ja ne mogu da trpim batine reci cu vam sve sto zelite samo me pustite. Prije toga su mi prijetili da ce me strijeljati na Gocu a posle toga su mi rekli da me nece strijeljati. Kad sam dao tu izjavu neznajuci sta pricam, uzeli su me jedno jutro i stavili u auto i posli putem ka Novopazarskoj banji. Doveli su me u novopazarski MUP. Tu mi je receno da me ceka istrazni sudija i da moram reci sve kao kod njih sto sam rekao. Kod istraznog sam se zadrzao sest minuta bez prisustva advokata. Sudija je ispred sebe imao izjave koje je DB imala u Kraljevu. Sudija mi je postavio pitanje iz te izjave i odgovorio sam mu kako mi je zaprijeceno da moram odgovoriti.. Napominjem, da je mene istrazni saslusavao u prostorije MUP-a, a ne u prostorije suda. U istom danu kada je vrsena tortura usao je jedan covjek sa reversima i onda je pocela potpisivanje za oruzje... Sve je to prepisano, nista nije izjavljeno. Bolje je potpis nego da postanem bogalj... Nisam mogao da hodam-stavljao sam novine zbog tabana. Sa hapsenjem novih ljudi pocelo su ponovo ispitivanja uz psovke i samare. Morao sam da odgovaram sa da i ne. Ukoliko ne stignem da odgovorim, dobijao sam boks i samar u glavu. U jednom momentu, nisam mogao izdrzati maltretiranja, pa sam im rekao: -Nemojte me maltretirat, imate oruzje ubijte me. Ponovo su me vezali. Dolazilo mi je da skocim kroz prozor pa sta bude nek bude. to vise nisu bili iskazi vec pitanja na koja sam morao dati odgovore. Svi su inspektori samnom razgovarali osim nekog Branka. Tako je bilo deset dana, a onda su po mojem iskazu napravili mozaik koji sam ja morao da potpisem. Iznudivanja su bila uz batine i pretnje. Jednom rijecju morao sam da potpisem sve sto su trazili od mene. Ponovo su me zvali pokazivali mi kljesta kojim ce mi vaditi zube, govorili mi da ce me ozracit X-zracima, o elektricnoj stolici, da ce me zatvorit sa ljudima zarazenim od SIDE i dr. Najteze mi je bilo to kad su mi rekli da od moje poslusnosti zavisi bezbijednost moje porodice ".

Gracanin Sefcet (1953):

"Dana 17. juna 1993. priveden sam iz skole u novopazarski MUP. Isti dan sam odveden u kraljevacki zatvor. Svako vece me bude i izvode me iz celije. Trazili su da priznam sto neznam. Bio sam vezan za radijator pored mene stalno su bila po dvojica. Jedan od njih me je udarao pesnicom u vrat i psovao tursku majku. Posto sam mu rekao da nisam Turcin, opsovao mi je muslimansku majku! Posle toga sam dobio udarac nogom u predjelu stomaka i vrlo cesto prinudivan da odgovaram na postavljena pitanja. Cesto su me tukli pendrekom po rukama pa je deo mojih modrica vidio i javni tuzilac, Milonja Kalicanin. Pokusao sam da objasnim istraznom sudiji ali me on uopste nije slusao. vec je samo izdiktirao izjave koje su date isljednicima. Inspektori DB su mi prijetili da moram da kazem isto i kod istraznog kao i kod njih. Radnica koja je bila kod istraznog, bila je i kod inspektora. Ona je isto prijetila da sve Bosnjake treba pobiti. Jednu noc su me takode uzeli kasno i pitali me: "Profesore, jesi li gledao film "Roki"?" - Ne znam, odgovorio sam im. - E sad ces da vidis, odgovorili su mi. Zavezali su me, onda me sutirali uz casicu alkohola i muziku. Sutirali su me tako da sam sluzio kao dzak za boks i karate. To su radili i posle kad sam se zalio javnom tuziocu. Vjerovatno je on to njima rekao. Posle tih batina moje zdravstveno stanje se pogorsava. Pocinjem da povracam krv, gubim na tezini. Dvije nedjelje sam se mucio a od zatvorskog ljekara sam dobijao samo buskopane. Posle dvije nedjelje zvali su ljekara. Doktor je izvadio krv i ostavio me i dalje u zatvoru. Sa 98 kila sam dosao na 64 kg. Nisam mogao vise. Rekao je da su rezultati krvi dobri i da ja simuliram. Za to vrijeme upravnik zatvora bio je na odmoru. Dana 18.08. prebaceni smo iz Kraljeva u novopazarski zatvor. Iz zatvora sam hitno brecan na hirurgiju u sok sobu gdje sam primio 11 boca infuzije i tri boce krvi. U bolnici sam se zadrzao deset dana".

Alija Halilovic (1945):

"Uhapsen sam 1. juna 1993. na radnom mestu u "Ukrasu" u 8,30. Po mene su dosla dva inspektora i tri vozila sa milicionerima na raskrsnici u N. Pazaru blizu "Ukrasa"a ispitivan sam u SUP-u do 2,19 h kad sam odveden u Kraljevo. Sama pomisao na sve sto se desilo i sto sam dozivio bolno me potresa. Oprostit mogu ali zaboravit ne. U samici sam proveo 29 dana. Prije davanja izjave istraznom sudiji imao sam sedam saslusanja a posle prve izjave jos 15. Inspektori su o meni sacinili tri zapisnika. Neke sam potpisivao i posle nedjelju dana, tako da se dobro i ne sjecam, sta je sve u njima pisalo. Prije hapsenja nisu mi bile potrebne naocari ali sad jesu. Moja isledivanja su bila slicna drugim uz dosta prijetnje, vike, psovke, vrijedanja licnosti. Vjerovatno da bi inspektori prikrili svoju nedovoljnu obrazovanost i demonstrirali silu. Mene nisu tukli i ne zelim da im u tom smislu nista dodam. Ali je jedan inspektor pronasao gori metod da me psihicki slomi. Pitao me, koliko imam djece. Rekao sam dva sina i cerku. On je rekao:-Odlicno. Znas li kako prolaze djeca narodnih neprijatelja, u izgnanstvo ili kad podu na fakultet mogu da padnu kroz prozor ili sa balkona. A u vojsci moze da se desi zloupotreba strazarskog mjesta i da ti se sin vrati u drvenom kaputu. Bolje je bilo da me je tukao nego ovo sto je rekao. Ja cu u ovom strahu da ostanem i dalje. Postavljali su nam krvave majice u kupatilu da mi razbijamo glavu cije su. A tuca je bilo u SUP-u skoro svako vece i to uvijek u sobama prema zatvoru. Mi nismo smjeli da reagujemo. Prvi su zatvorenici iz Kraljeva protestvovali. Posle takvih tuca skoro da nije bilo spavanja. Ispitivali su me cesto nocu. A narocito su se interesovali o tome sta znam o dr Sulejmanu Ugljaninu i sta znam o finansiranju Stranke. To je najcesce obradivana tema. Nikad mi nijedan islednik nije pitao o sonovnoj poenti ove optuznice o otcepljenju od SRJ i formiranju samostalne drzave Sandzak. To sam prvi put vidio u optuznici".

Rifat Dupljak (1957):

"Dana 14. juna 1993. lisen sam slobode na radnom mjestu-Odjeljenje proizvodnje (pogon "Crvena zastava). Deset specijalaca je angazovano prilikom mog hapsenja. Rekli su mi da nista ne pokusavam da uradim. ako bi uradio kad sam lisen slobode sto je vise smijesno nego zalosno. Poveli su me na treci sprat u novopazarski SUP, zatim u DB. Pitali su me za neke slepere oruzja o cemu nisam imao pojma. Svezali su me za radijator. Ispitivanje je trajalo sve do 20h, a zatim su me bacili u kola onako svezanog i krenuli u Kraljevo. Pored mene je sjedio milicioner s uperenom puskom u moje lice kao i tri milicionera u kolima. Na putu prema Baljevcu zbog brze voznje ja sam se pomjerio. Policajac koji me cuvao udario me tako jako u predjelu bubrega i rekao mi ako se jos jednom pomjerim da ce mi sruciti rafal u glavu. U Kraljevu smo stigli posle 22 casa. Prireden mi je "docek". Napravljen je spalir policije (na trecem spratu). Prosuli su psovke kada sam prolazio izmedu njih. Udarali me s leda, sa strane i sprijeda. Uveli su me u neku prostoriju i vezali me za cijev radijatora. Odmah je pocelo ispitivanje. Po prvi put sam cuo neke stvari, osim mog djelovanja u MZ. Sacinili su izjavu koju su mi podmetnuli da je potpisem. Na moje odbijanje, otvorili su vrata i prozore, a jedan me je tako udaio jako da sam udario glavom o zid. Izveo me je da se operem od krvi. Tom prilikom me je pokvasio po ledima, a zatim mi je rekao: Dupljak, ovaj papir je tvoja sloboda. Potpisi i bice sve u redu. Odbio sam da potpisem i tu ostao na promaju do 3h. zatim su dosli i odveli me u samicu. Takva i slicna tortura trajala je osam dana. Nakon osam dana potpisao sam izjavu koju su oni sacinili. Dolazio sam u teske trenutke. Isledni inspektor je drzao pistolj uperen u moju glavu. Molio sam ga da prestanu sve te muke i da me ubiju. Dobijao sam odgovor: Ne Dupljak, moras ispastati polako i dugo.Pored fizicke smrti, svatio sam da postoji jos jedna, psihicka smrt koju sam ja dozivio. Na ispitivanju u DB sam voden 23 puta i danju i nocu".

Hodzic (Zuhdije) Nedzib (1958):

"Sam nacin moga hapsenja je cisto krsenje ljudskih prava i covjekovog dostojanstva. ne mogu da vjerujem da u jednoj demokratskoj drzavi hapsi covjeka sa cistim policijskim dosijejem preko sto policajaca sa oklopnim vozilima. Policija je bila pod punom ratnom opremom kako su izlazili zauzimali su borbene polozaje kao u Rambo filmovima. Za mene je angazovana i specijalna jedinica iz Priboja i Vrnjacke banje a ja sam u kuci bio sam sa zenom i djecom. Nakon privodenja MUP-u meni nije predocen razlog mog hapsenja. Cio dan sam proveo tu bez ikakvih pitanja da bih bio transportovan tek navece u Kraljevo. Tamo sam bio smjesten u prostorije MUP-a u DB, a onda bunker prostorije. S obzirom da mi nije bio predocen razlog hapsenja moglo se naslutiti da sam im bio veoma potreban za montazu optuznice. O putovanju da ne pricam. Smjesten sam u samicu br. 1, gdje sam proveo 43 dana. Kako je bilo unutra ni to ne mogu da vam opisem, pa zato komandir kad bi dosao da me izvede drzao bi se za nos, govoreci, kako mozete ovdje da zivite. Napolju su bile velike vrucine, bez ventilacije, povezana sa kupatilom i WC. No pored toga ne mogu se pozalit na korektnost upravnika zatvora i radnika zatvora. Nismo fizicki maltretirani od njih. Odatle sam izvoden skoro svaki dan sa rukama vezanim na ledima. U MUP obicno bi cekao jedan isljednik i dva milicionera. Vodili su me onako vezanog uza stepenice u prostorije u koje sam ispitivan. Prostorija je bila okrenuta prema suncu. Uvijek bi bio vezan za radijator. Prvih dana su po mene dolazili svi isljednici DB, pa cak i sve zene koje su tu radile da vide, ko je taj cuveni Dzipko iz Novog Pazara! Pri ispitivanju primjenjivane su sve moguce metode od fizicke torture, psihickog djelovanja, obecanja, ucjena, podmetanja laznih dokaza, papira. Prvih dana su iskljucivo koristili fizicku torturu. Ono sto nisu mogli oni postici, radili su milicioneri. Bili su me palicama, nogama laktovima. Bio sam vezan. U tim unakrsnim razgovorima sa njima uvijek ih je bilo pet-sest. Podmetali su neke lazne papire ili neke podatke njima poznate koje su izrezirali. Pokusavao sam da dam jedan pravi ton. Medutim, nisam mogao sve je to montaza. Napomenucu da sam svo vrijeme dva i po mjeseca nonstop privoden i to najvise uvece".

Hodzic (Nedziba) Zuhdija (1937) iz Novog Pazara:

"Tog jutra naselje Bukres bilo je opkoljeno specijalcima. Bilo ih je 250 naoruzanih ljudi sa oklopnim vozilima. Kada sam izasao onako bos u majici i tregerima da okopam krompire, vidio sam mnogo vojske oko moje kuce. Otvorio sam zakljucanu kapiju od avlije i vidio covjeka u civilu sa mnogo naoruzanih ljudi. Rekao sam mu da povuce ljude oko kuce i da uzme dva covjeka njegova, a ja cu dvojicu komsija i neka pretresu cijelu kucu. Medutim, istog trenutka cim sam ja otvorio kapiju nekoliko se ljudi bacilo na mene, oborivsi me dolje. Pao sam na beton, stavili su mi lisice na ruke i strpali me u kola. Majka je sve to gledala kako odvode mene, sina mi Nedziba kao i drugog bolesnog sina Mehdiju. Razbili su dvoje vrata i sa drugog ulaza kuce uzeli mog brata Kema. U MUP-u su mi donijeli neki zapisnik da potpisem ne znajuci sta pise na njemu, jer nisam imao kod sebe naocare, pa nisam mogao da vidim. U MUP sam vidio starijeg sina Nedziba svezanog i pored njega pet policajaca. Kraljevacki zatvor i prostorije DB pamticu pamticu do groba. Odveli su me sa lisicama na rukama u prizemlje. Tamo je cekao krupan, visok i relativno mald covjek s osmiijehom na licu. Poveo me je na treci sprat. Posto su mi lisice bile pozadi, stavio mi ih je naprijed, da bi mogao da sjednem. Inspektori DB su od mene trazili i ono sto ja nisam znao i nisam mogao da prihvatim takve optuzbe. Ali, sam "prihvatio" batine. Njih cetvorica su se smenjivala i danju i nocu. Kad bi se jedan umorio dode drugi, pa treci... Bilo je milovanja, iznudivanja, psovanja moje majke, turske i ne znam cije sve. Tukli su me dugackim pendrecima (kao i kratkim) po ledima, rukama tabanima... Ruke su mi bile oduzete, nisam osjecao da su moje, nabrekle kao kvasac. Bilo je i davljenja za grlo. Nisu mi se predstavljali ko su. Mogu da ih opisem, a i prepoznao bi ih. To su bili ljudi iz DB. Nagovarali su me da priznam da mi je dao oruzje sin Nedzib, posto je on bio vozac (i telohranitelj) gospodina Sulejmana Ugljanina. Ali, ja to nisam mogao da prihvatim, pa sam i zbog toga bio maltretiran nocu i danju. Povremeno bi dolazio visoki gospodin 35-40 godina i upitao: da li sam "propjevao", a zatim bi otisao. Imao sam utisak da je to neki rukovodilac u DB. Jednog dana poceli su mucenje od podne pa jos cijelu noc. Jedan crni inspektor je otvorio prozor, bio je to treci sprat i rekao mi: nemoj slucajno da skocis kroz prozor. Odgovorio sam mu - da necu, ukoliko me on ne baci. To isto vece kada me mlatio onim pendrekom po rukama, neko je jaukao u susjednoj sobi i cuo sam prilikom svakog jauka ono ha, ha... Nastavili su da me tuku samo da pristanem i da odem kod sina i da kazem njemu da mi je on dao oruzje. Nisam htio da prihvatim takvo nedostojno ucjenjivanje, ali sam na kraju rijesio da prihvatim. Govorili su mi: bolje je i za tebe i za sina, oslobodice vas i necete imati vise problema. Racunao sam da je to covjek od rijeci i da ce moj sin biti osloboden iz zatvora, a sto se tice mene to nije bilo vazno. Nazalost, to nije bilo tako.
Odveli su me kod sina. Skinuli su mi lisice sa ruku. Bio je tamo onaj visoki koji me tukao, bio je tamo i onaj sto me je davio za grlo, kao i onaj pedantni pun neke ironije. Moj sin Nedzib je sjedio na stolicu, jedna ruka mu je bila svezana za sto. Kad sam vidio mog sina svezanog, jasno mi je bilo da je to prevara. Sakrio sam ruku da ne primjeti. Rekao sam mu - Nedzibe, ovaj gospodin me je doveo da ti reknem nesto. To sto je moje, moj je problem. Neka svako odgovara za sebe, ako imamo zasta. Jedan ne od onih inspektora uhvatio za rame i rekao mi - sto ne govoris onako kako smo se dogovorili. A drugi je rekao - neka se pozdrave. Rekao sam im - mi se ne pozdravljamo tako, vec sa alah imanet! Natjerali su me da mu pruzim ruku. Dodirnuo sam ga s gornje strane ruke kako bi sakrio modrice i otekline. Sin mi je naglo iskrenuo ruku i vidio kakva mi je bila ruka. A ni on nije bio u boljem stanju od mene, mozda i gorem. Tek su onda nastale teske muke. Odveli su me od sina. Onaj visoki stegao mi je ruku s lisicama tako da i danas imam oziljak. Onaj treci skocio je i stegao me za grlo, stisnuo me uza zid. Zatim me je udarao nekim tupim predmetom po glavi. Ne znam koliko sam lezao u nesvjesnom stanju. Jedan me osvezio vodom. Ne znam ko je taj covjek. drago bi mi bilo da znam njegovo ime. drugog dana su me ponovo ispitivali. Trazili su svasta da priznam. Ni treci dan nije bio bolji. Primio me je opet onaj crni dzelat koji me ranije mucio. Vise nisam znao koji je dan, koja noc. Ponovo me je tukao. Trazio je da kazem da je to oruzje moga sina. Tukao me dva sata. Jedan je upao i pitao ga: je li "propjevao"? Nije, odgovorio je dzelat. Usao je sa nekim papirom i rekao mi da citam. Odgovorio sam mu da ne znam, nemam naocare. Rekao sam im, evo da vam vjerujem. I jedan od njih je poceo da cita. Ovo ti je izjava tvog sina, i ako je nesto nadeno kod oca to je moje, nije njegovo. Ali motka je opet "radila", bio sam inisten covjek. Znam na kakve je muke bio moj sin, pa sam rekao da ne mogu to da prihvatim sto mi montirate. Onaj dzelat je poceo ponovo da me tuce. Tukao me je pendrekom, istjerao mi je vazduh a tukao me je i nogama. Ponovo mi je rekao - bolje je da prihvatim ono sto smo ti mi nalozili, bolje ti je zbog tvoje djece. Ja sam znao da to nije tacno, obecavali su mi praznu pricu, kao navodno da ce moj sin biti pusten. Znao sam da je to bila jos jedna u nizu prevara. Zavikao je jedan: Takvu izjavu moras dati kod istraznog sudije. Uhvatio me za rame i sa dvojicom inspektora poveo dolje u neku sobu. Tamo su bila dva covjeka i jedna zena. Prepoznao sam javnog tuzioca, Kalicanina. Onaj sto me je doveo stajao je iza mene ne znajuci da je tu. Kod istraznog sudije morao sam to isto da kazem, jer su me trenirali dva sata od rijeci do rijeci da ne pogrijesim. Pricaj nam o tom oruzju, rekao je ironicno i podsmjesljivo. Rekao mi je da sjednem na fotelju. Ali posto mi je prsljen na kicmi povrijeden, nisam mogao lijepo ni da sjednem. Rekao mi je da sam lijepo ispeglan i dotjeran, onako u carapama, tregerima i majici. Osjecao sam se ponizenim i uvrijedenim. Vise sam volio smrtnu kaznu nego da ponovo odem u tu sobu u koju su me mucili. Potpisao sam izjavu koju su oni sacinili i nakalemili samo da mom sinu bude lakse. Sa potpisivanjem te izjave palo je sve i malo se stisalo. A ja od toga nemam nista, jer to nije istina. Muka me natjerala da to ucinim. Danas sve to pricam i nista ne priznajem da je tako bilo".

Mirsad (Redzepa) Hodzic (1956):

"Tukli su mene i mog brata jos u nasoj kuci, cim su nam stavili lisice na rukama. To se nastavilo u sjenickom MUP-u. Neko je na vratima uletio i bacio se na mog brata, kao da vide najveceg teroristu. Udarao je mog brata kao i drugi policajci, bila mu je pjena na ustima: Ja sam viknuo: Udaviste ga ljudi, jer je uhvatio dzudo zahvat "za kragnu". Pokusao sam da se otmem onako sa lisicama, da ga spasim...Pustili su ga. Pjena mu je bila na ustima a oci iskolacene, trazio je vode mimikom. Nije imao glasa. Mene su priveli u Nikolinu kancelariju. - Dolijao si zeleni Arkane, rekao mi je. Nisam ja Arkan. On mi je zavalio samar. Trazio sam da podem u WC. Za cosak WC bila je grupa policajaca. Pao sam uza zid onako vezan i bespomocan. Neko ih je odmakao od mene, rekavsi: dobro je. Uveli su me u kancelariju kod Pende. Pitao sam ga, mogu li u WC, upisacu se. Na vratima WC-a jedan plavi milicioner zaletio se u trku i udario me u predjelu genitalija. Srecom, nije me pogodio na pravo mjesto. A da jeste ubio bi me na mrtvo. Kako sam pao oborio sam jednog policajca. Hodnik je bio pun policajaca, udarali su me nogama i palicama. Jaukao sam i krivio se od bolova. Neko mi je zabio cijev od puske u rame. Mislio sam da mi je otkinuta ruka. Neko mi je zabo nesto ostro pored kicme... Uveli su me ponovo kod Pende u kancelariju. Penda je poceo da me saslusava. Jedan mi je rekao policajac-neces zeleni odabde ziv izlazit. Izvadio je noz iz automatske puske, prisao prema meni da me dohvati za kosu: "Zeleni Arkane, je li bolji nego tvoj", Penda je tom tipu odmahnuo rukom, i on je izasao. Penda mi je rekao: bolje je da mi pricas ovdje sve kako je bilo i sta si radio, nego da te vodim u Novi Pazar. I on je izasao i izneo one zapisnike. U kancelariji je bilo trojica policajaca. Bio sam svezan uza zid. Tukli su me nogama i rukama. Psovali mi sve po spisku. Penda se ponovo vratio. Tako tri puta a mozda i cetiri puta je izlazio ( ne sjecam se vise) a za to vrijeme policajci su me tukli. Jedan crni se progurao iz hodnika i upao u kancelariju: "Joj Turcine, majku ti znas li ti da sam ja danas dosao s Pala. Na Palama sam klao Turke, znas li da cu i tebe sada da zakoljem, majku ti tvoju. Licio mi je na jednog Zubera koji se takmicio u dzudou s Pala. Bio je crn. A onda je uzviknuo: bjezite, izlazite svi napolje. Ostala su 2-3 policajca. Jedan od njih je stupio u razgovor sa mnom i rekao da vjezba karate kod mojeg bivseg druga. Rekao sam mu - kakav si ti sportista kada udaras vezanog covjeka? -Ja te nisam ni pipnuo, a od ovijeh ne mmmmmogu da te branim. U nvopazarskom MUP-u: Odveli su me gore kod nekog inspektora. Vidio sam covjeka koji mi je bio poznat. Bio je to Rosic. I on je mene poznavao iz studentskih dana. U pocetku je bio ljubazan. Na vratima je usao jedan podebeli poicajac. Drzao je nekoliko lisica na rulama, pogledao me i uzviknuo: sta hoces, sto se okreces, iako se ja nisam mrdao sa stolice. Neko me je zapucao u leda nogom. Pao sam zajedno sa stolicom. Sutirali su me nogama kao krpu. Jedan je bio crn, visok. Znao je dobro karate. Vratio se Rosic i pitao: sta je ovo Mirsade? Znas li ti da smo mi drugovi, sada niko ne smije da te bije. Ponovo me je ispitivao Rosic i ponovo izlazio. A ovi me ponovo tukli. Nisam se zalio vise, vidio sam kakav mi je bio "drug" taj Rosic.
Dok smo putovali prema Kraljevu vezali su me duplim lisicama. U marici smo bili ja i moj brat i trojica policajaca. Brat je bio blijed kao krpa. Cim je usao u maricu poceo je da povraca. Pitao sam ga sapatom, da li su ga bili. Klimnuo mi je glavom, zatim mi je rekao da ga je jedan udario kundakom u grudi, zato mi se povraca. krkljao je. Stigli smo pred kraljevacki zatvor. Kad sam izasao iz marice nisam mogao da se ispravim. - Ispravi se majku ti tvoju, prodra se onaj sto me je tukao kod Rosica. Ne mogu, rekoh mu. On me je udario pesnicom. Priveli su nas na prijemno odeljenje. Policajac koji me tukao otisao je u drugu kancelariju. Tuako je mog brata kao i druge drugove iz Sjenice. Vratio se ponovo taj isti policajac, naslonio je cijev od puske na moje celo. Bilo mi je svejedno. Odmah posle toga odveli su me iz samice (isto vece) u DB, radi sipitivanja. Vezali su me za radijator. Vodili su me svaki dan u DB. Jednom prilikom, sjecam se dali su mi keks i jogurt koji su mi donijeli moji iz Novog Pazara. Nagonili su me da brzo jedem, dok je na stolu bio veliki americki pendrek i drugi manji. Jedan od inspektora mi je rekao - pozuri, nemamo vise vremena, dok drugi - polako, ne morate da zurite. Bilo mi je svega dosta. Nije mi se jelo. zamolio sam ih da mi dozvole da se popnem na prozor, a zatim da u mene pucaju. Da se vise ne izivljavaju nadamnom. Rekao sam da kazu da sam pokusao da pobjegnem i da su zbog toga pucali u mene. Drzao sam se za bubrege. Sve me je boljelo od batina. To vece su me ispitivali do kasno u noc. Nastavili su drugog dana. Stavili su mi ruke na stolicu a zatim rekli da rasirim prste, da bi me jedan od tih inspektora udarao pendrekom po prstima. Treci dan su rekli da skinem patike i carape da bi me udarali po tabanima, govoreci da cu progovoriti. Sutradan sam otisao kod ljekara. rekao mi je da je to mala kilica, gdje mi je bio dren nakon operacije. Rekao mi je da to nije nista sta ce mi biti. U kraljevackom MUP-u, odnosno DB-u: Jedan od njih je izvukao fijoku i pitao me - da li su mi nekad bile genitalije u fijoci. Citao mi je zakon, a zatim mi je rekao - danas imas 36 godina, kada izades iz zatvora imaces 46, nisi se ozenio, neces imati djece i bolje je da nam sve ispricas za Ugljanina".

Jakub (Asima) Hodzic (1931):

"Ni jedan zapisnik u DB-u u Kraljevu nisam procitao. Kada sam trazio da dode moj advokat, oni su odnijeli narucje pendreka i rekli mi - proberite kojeg cete advokata da odaberete. Poceli su da se smiju. Nisu me tukli tada. Izasli su i ostao je samo jedan covjek koji mi je rekao: ako mene pitas priznaj sve, jer oni ce dovesti tvog sina jedinca kojeg ce tuci pred tobom. Sto ce ti to. Ako je ovo pravna drzava sve ce se to dokazati na sudu da nije tacno. Razmisljao sam da dignem ruku na sebe i da dokrajcim. Sjecam se, bio je ponedeljak. Dva dana ne bih mogao da ispricam o torturama koja je vrsena, fizicka i psihicka nad mojim tijelom i dusom. Razmisljao sam kako da skratim muke i bolove o jednom trosku, ali sam se sjetio da sam Bosnjak i da takve stvari ne smijem da uradim. Odlucio sam da strajkujem gladu. Odmah je dosao upravnik kraljevackog zatvora Sarenac i pitao me sta sta to radim? Rekao sam mu da hocu da razgovaram sa njim u cetiri oka. Pristao je. Pitao me - zasto strajkujem gladu? svukao sam kosulju i okrenuo leda. Skinuo sam i pantalone. Covjek je zanijemio kada je vidio "leopardovu" kozu ucinjenu nasiljem. Zamolio sam upravnika da mi javi porodici kako bi angazovali mog advokata da dode kod mene, koga jos nisam vidio. Zamolio me da to ne cinim i da ne strajkujem gladu. Velika je procedura oko toga, komplikujes nam probleme, ja nemam uslova da te ovdje hranim normalno, moracu da te vodim u CE-ZE ako nastavis sa strajkom. Opisivao mi je sve muke tako sto se radi sa zatvorenicima. Rekao sam mu, kada dodu moji advokati tada cu prestati sa strajkom gladu. Prosla su tri dana. Cetvrti dan je bio petak. Upravnik me jepozvao i rkao mi da sam ja u kriticnom stanju i mora da me vodi u Beograd. Bile su tada velike vrucine, izgubio sam tecnost. Rekao sam mu da se nadam da ce danas doci moj advokat i da me ne salje u Beograd. Advokat nije dosao. Dosao mi je sin i kcerka i kada su vidjeli u kakvom su stanju, kcerka i kada su vidjeli u kakvom sam stanju, kcerka je plakala. Niko im nije javio za strajk gladu. Negdje oko 18 h upravnik zatvora me pitao: sta cemo? Ja sam rekao vodite me u Beograd. Zamolio me kao brata (jer smo istih godina) kunem ti se da ti se vise nece dogoditi i donio mi je casu vode koju sam popio. Za svih tih pet dana mog strajka gladu, ljudi koji su bili sa mnom u zatvoru umotavali su me u mokre carsafe. Istog dana u 8 h navece, bio je petak pozvali su me gore u DB. Tamo sam vidio Vladu corbica iz Novog Pazara i jos neke inspektore. Bilo ih je cetvorica. Jedan se od njih zaletio i opalio mi dva samara: "Evo ti strajk gladu". Izasli su ostali, dok je ostao Corbic kod mene. Pitao me zasto sam strajkovao gladu? Ja sam i njemu skinuo kosulju. Kad je vidio vidne tragove nasilja po mom tijelu izasao je vani i doveo daktilografkinju. Imao sam utisak da je gospodin Corbic prekinuo tu svoju muku i od tada me niko vise nije fizicki maltretirao".

Adem Hasic (1970) iz Novog Pazara:

"Uhapsen sam 22. maja 1993. oko cetiri sata. To je bilo takvo hapsenje kao da su hapsili nekog ratnog zlocinca. Kuca je bila opkoljena. U kucu je uslo 5-6 policajaca sa automatima na gotovs. Niko od njih nije rekao sto su dosli i sta traze. Nakon toga sam odveden u MUP u Novi Pazar. Tek su mi u MUP rekli sto su vrsili pretres i sto su me priveli, jer traze oruzje. Rekao sam im gdje je puska i oni su je uzeli. U novopazarskom MUP-u sam bio prestravljen. Nisam znao ni ko me saslusava ni ko me ispituje. Dvojica u civilu, trojica u uniformi nisu slusali sto ja pricam. Psovali su me i prijetili, samarali onako vezanog za radijator. Rekli su mi da ce me odvesti u Beograd i da ce me tamo strijeljati. Citavo popodne do uvece ulazili su milicioneri i izivljavali se nadamnom od psovki do batina. U Kraljevo sam stigao polumrtav, jer nas je u dzipu bilo 12 i zavezani smo bili bez vode. Vezali su nas u holu MUP-a, za ogradu. Bila je smjena pa smo bili izlozeni psovanju policajaca sve dok nas nisu odveli u zatvor. Iz zatvora su nas odveli na ispitivanje u 3 h nocu. Trazio sam vode. Inspektor mi je rekao da mi je bolje bez vode sto me svoje ocekuje. Ispitivanja su trajala po cijelu dan (uz batine) pa i uvece. Stalno je bilo prisutno 5-6 policajaca i inspektora u kancelariji. Bili su me rukama, pjesnicama, pendrekom, sutirali nogama, psovali mi tursku majku, objasnjavali nam koji ce rijeke da nas nose poklane. Svo vrijeme sam bio vezan za radijator ili stolicu. Jednom su uveli i kafe-kuvaricu i ona mi je ubacila stiklu u usta. Prijetila da ce da mi polomi zube, pa ce onako da me odvede i slika za licnu kartu na kojoj ce pisati da sam Srbin Muslimanske vjere.

Zekirija Hajrovic (1960) iz Tutina:

"Prvo sto sam usao kod istraznog sudije rekao je hop: evo ti deset godina robije. Istrazni mi je rekao sjedi. Sjeo sam. - Znas li ti sta si zasluzio da budes obesen na centar grada. Ti si zasluzio da budes zaklan. Taj razanj si spremao za moju djecu. To su bile prve rijeci istraznog sudije. Sutio sam i gledao sta se to zbiva sa covjekom. Pomislih, da je takav po prirodi inpulsivan, mada na takve nikad nisam naletio.
Prvo mi je uzeo generalije. Pita me - sta sam zavrsio od skole? Kazem, Srednju gradevinsku u Beogradu. On diktira daktilografkinji da san ja zavrsio neku obuku u Beogradu! - Druze sudija, nisam ja zavrsio obuku, kazem mu. A on meni ljutito - to je isto, kao skola kao obuka. U tommmmm trenutku je usao moj advokat, Ismet Kalic, sudija mu je viknuo: napolje! Advokat mu je rekao: cekaj, imam pravo po nekom clanu. Ne znam koji je pomenuo. Sudija mu je odgovorio da nema pravo. A advokat je njemu rekao: Ja sam ga i ranije branio i ovdje prisustvovao. A sudija njemu: Znas li ti koju bitangu branis? Zatim je diktirao daktilografkinji da je kod mene dolazio Etemovic i Fejzovic, pa je ubacio u zapisnik da i cuvari spavaju. Rekao sam - gospodine sudija ja vam tu izjavu necu potpisati. Kaze on meni prstom - hoces, hoces i pokazao mi je rukom prema Kraljevu. Opet sam ga upozorio: necu vam to potpisati, dzabe vam je. Otvorio je jednu crnu fasciklu u vezi pistolja i to prepisao. Ja sam ga opet upozorio i rekao mu: nemojte sudija to prepisivati iz MUP-a. A on meni - ama sta sta ja imam da se objasnjavam kada si ti drzavni i narodni neprijatelj! To ti je sto ti je a bice ti jos. Prekini bitango, sta neces da potpises! Obratio se daktilografkinji i rekao joj: okrivljeni potpisuje zapisnik i ponudi mi da potpisem. Rekao sam mu da je to njegova izjava, potpisujte sami. A on meni - neces da potpises. Ne moras, sutra ces otici u Kraljevo pa ces tamo propjevat kao ostala banda. Tamo ces biti sest mjeseci najmanje. Rekoh mu - sudija, vi ne shvatate da je takva moja izjava isto sto i smrtna presuda. Poginucu bilo gdje da odem, ali ovakvu izjavu necu potpisati. -Pa i ne moras, rece sudija i naredi kljucarima da me odvedu. Moj advokat Kalic kaze mi - potpisite, ispravicemo to na sud. Ja sam ga pitao: moze li da se to ispravi? On mi je rekao da moze i tako sam ja potpisao tudi zapisnik. U kraljevackom zatvoru prilikom posjete moje supruge, majke i sestre, jedan od inspektora je rekao mojoj supruzi: zao mi je gdje nadoste tu bitangu i da ga uzmete. On ti nikada nece izaci iz zatvora. On ti je minirao Aerodrom u Sarajevu sa Ejupom Ganicem. Nakon mjesec dana uslijedila je peticija 136 radnika, iz mog preduzeca kako navodno ja nemam nikakve veze sa eksplozivom. Istrazni sudija se drao na delegaciju koja je donijela peticiju: Napolje, jeste li vi njegova vojska i njegova banda. Ukoliko s mjesta ne odete sve cu vas pohapsiti".

Asim Sacirovic (1958) iz Novog Pazara:

"Ja sam morao da zadovoljim formu, jer su oni to trazili i rekli mi sta treba da kazem i da to potpisem u prostorijama DB-e. U prostorijima DB tukli su me palicama, pesnicama, nogama i samarima. No, nisu najgore batine. Ima nesto gore. A gore je od batina kada su mi inspektori govorili: znas li gdje su ti djeca? Da li idu u skolu, i da li ce ici, to mi je bilo gore i teze od fizickih tortura".

Semsudin Kucevic (1959) iz Tutina:

"U novopazarskom MUP-u sam saslusavan. Tamo nisam nista konkretno da im kazem. Onda su me odveli u prostorije DB. Negdje oko 19h dosao je Corbic sa dvojicom, svi u civilu i donijeli su tri vrste palica. Vezan sam za radijator. Neizmjenicno su me tukli po tabanima. To je trajalo otprilike po pola sata, da bi se mijenjali drugi i odmarali. Batine su se redale do 23h. Polivali su me vodom. Ukljucivali su mi struju, ja sam bio mokar. Na kraju su trazili da samo potpisem dvije recenice i da odem kuci. -Da je cjelokupne vojne formacije, krizne stabove, nabavke oruzja kao i vjezba u Turskoj izvedena po nalogu (i organizovana) Sulejmana Ugljanina. Ja sam odbio da to potpisem i sutradan su me prebacili u Kraljevo. U KRaljevu me je docekalo desetak ljudi. Rekli su da je to odbor za moj "docek". Navodno, oni su vec dobili informaciju iz Novog Pazara da sam ja "tvrd orah". Nisu me nista u pocetku ispitivali. Tukli su me svi koliko ih ima, da sve priznam sto me god budu pitali, bez razmisljanja. Tukli su me svim palicama koje su posjedovali. Ja dobro pamtim cetiri vrste palica. Tukli su me nogama, udarali me glavom o zid. Ta "predstava" je trajala do cetiri casa ujutru. Nisu me nista vise pitali. A onda su opet progovorili. Trazili su da im kazem koja su sela naoruzana u opstini Tutin? Rekao sam im da su sva sela naoruzana-Dobrinje i Pape, to su srpska sela. Rekao sam im da je oruzje transportovano kamionima. Oni su uporno trazili od mene da kazem koja su Bosnjacka sela naoruzana. Ispitivanje je trajalo od 8 do 18h. Trpio sam sistematsko batinjanje. Mijenjali su se po dvojica a bilo ih je deset. To je mucenje trajalo do 3h. Koristili su duge, kratke, drvene, plasticne palice. Ukljucivali su struju na osjetljivim zonama tijela. Prije toga su me polivali vodom. To je mucenje trajalo do jutra. Bio je to treci dan, nisu mi dali da jedem ni da pijem vode. Jedan me policajac udario udario unutrasnjim dijelom sake i izvalio mi vilcu. Nakon toga dali su mi hranu, ali mi ona nije trebala. Cetvrti dan su me na isti nacin ispitivali sve do veceri. Posebno su se trudili sto je najgore psihickim (pored fizickog) iscrpljivanjem. Govorili su nam da ce nas osuditi na deset godina robije. Da ce nam upropastiti porodicu. Ubjedivali su me i govorili da su oni doveli Milosevica, i kada bude trebalo oni ce ga smijeniti, a kamoli da nas Bosnjake da ne uniste. Sljedeceg dana rano u 6h iste metode iste batine i mucenje. Vezali su me za sipke. Jedan mi je cupao kosu, drugi udarao palicom a treci otvarao usta, cetvrti prilazio motocangama, navodno da mi vadi zube. Odustali su kad sam im rekao da imam gornji kvaran zub a onda su pustili da me desetorica gaze. U nastavku su me opet tukli, slusajuci muziku. Oni su to radili sa izuzetnim uzivanjem. Rekao sam da su esesovci bili suptilniji, jer su slusali Vagnera a da su pali na Dzeja, ciji je ritam bio vrlo brz i da su tako i batine isle. Zalio sam se zatvorskom ljekaru da u mokraci imam krvi, a on mi je rekao da su to prolazne teskoce i da to nije strasno.Poslednja "tacka" mog "ispitivanja" bili su "bubrezi". Donijeli su vrece sa pijeskom i nekoliko izjava izvjesnih mladica. U tom momentu bio sam vise prevaren nego uplasen, ako necu da potpisem svoju, bar da potpisem neciju tudu izjavu tih trenutaka sam pristao da potpisem neciju izjavu. Dan kasnije su trazili da ja potpisem sve sto je taj momak naveo u izjavi i ja sam to uradio. To je bio najduzi dan predaha, bez batina, i da su mi tih trenitaka rekli da sam ubio Kenedija, ja bih potpisao i takvu izjavu. Rekli su mi da ja ustvari nisam imao sta da sakrijem, jedino sto sam ih provocirao. Rekli su da su od mene ocekivali da prosire optuznicu "za stvaranje drzave Sandzak" i da im je takva optuznica veoma slaba. A ovi ljudi koji sjede na optuzenickoj klupi, ja sam posle njih 6 mjeseci uhapsen. Hodo Jakupovic (koji je krhkog zdravstvenog stanja i kome je potrebna davno operacija) potreban im je kao rezervni major a ne kao covjek koji je navodno napravio krivicno djelo. Alija Halilovic potreban im je iz vise razloga: skolovan je covjek, jedan od najuglednijih ljudi u Novom Pazaru. Vise puta su mi rekli da nisu zadovoljni optuznicom i da im je ona slaba i tanka, ali ce je "poboljsati" nova grupa 25-rice iz Crne Gore gdje je uhapseno kompletno rukovodstvo SDA.